Ah, da ta devojka nije ulov koji joj je preko potreban, još bi joj i pomogla da pobegne. Umesto toga, moraće da je pronađu i dovedu ovamo. Volela je svog razmaženog sina, ali brinula se da on neće biti sposoban, ni dorastao toj devojci, da je pronađe i natera na brak. Zato je sve nade polagala u Vilsona. Pred polazak mu je obećala bogatu nagradu, ako uspe da pronađe Kler Grinbej i preda je njenom sinu. Mogla je da obeća, jer će, u slučaju uspeha, imati od čega da mu se oduži. Ako ne uspe, i on sam je znao da neće biti mogućnosti za nagradu. Jednu brigu nije smela ni sebi da prizna – šta ako je Vilson pronađe, ali shvati da će mu najveća nagrada biti da je sam uzme?
-Sine, – pozva ga ona pre nego što je izašao – budi oprezan i promišljen. Ja imam poverenje u Vilsona, ali tvoja budućnost je u pitanju. Ti moraš da odlučuješ i procenjuješ bolje od njega – reče ona.
Nadala se da će je razumeti. Nije htela da sumnjiči svog sekretara, jer je znala koliko je pošten i vredan. Ali, veliko bogatstvo je bilo u pitanju, koje bi dovelo u iskušenje i najpoštenijeg. A Kler Grinbej sigurno ume da proceni i vrednuje ljude. Šta ako joj se on dopadne, onako fin i sav ispravan? Šta ako se Vilson polakomi na veliko imanje? Svašta je ovde u igri, a njen bezbrižni sin čeka damu blago samo padne u krilo.
On je pogleda. Znao je Vilsona iz viđenja, sreo ga je nekoliko puta kada je ovamo dolazio. Vilson je bio visok, privlačan mladić. Šta ako se ta neuhvatljiva, slobodoumna devojka zaljubi u tog poštenjačinu i odluči da pobegne sa njim, umesto da posluša naređenje svog dede? Možda, iz nekog razloga, mrzi bogataše, razmažene pripadnike visokog društva, za čijeg jednog reprezentativnog člana joj je namenjeno da se uda?
