Majka ima ključnu ulogu u oblikovanju dečje psihe. U najranijem uzrastu dete svet upoznaje kroz nju — kroz njen pogled uči da veruje, voli i prevazilazi prepreke.
Usvaja njena iskustva i, ako su ona ispunjena sigurnošću i kreativnim rešenjima, dete doživljava svet kao bezbedno mesto. Tada prepreke vidi kao deo učenja, a ne kao poraz.
Međutim, ukoliko majka nosi sopstvene nerešene psihološke probleme, njeno ponašanje može ostaviti duboke posledice na dete — koje se kasnije mogu manifestovati kroz potrebu za psihološkom ili čak psihijatrijskom pomoći.
Važno: Ovaj tekst je informativnog karaktera. Detetu je majka potrebna — kakva god bila.
Iskustvo žene koja se udala za udovca nalik je filmu. Foto: Shutterstock
Za dete je roditelj drag, bez obzira na njegove slabosti ili probleme. Čak i u teškim okolnostima, prisustvo roditelja često je vrednije od odrastanja bez porodice.
Zato je važno razumeti određene obrasce i njihov uticaj, ali i znati da se posledice mogu ublažiti i prevazići.
Koje majke najviše ostavljaju posledice na psihu deteta?
1. Anksiozna majka: “Svet je opasan, a ti si nemoćan”
Ovakva majka živi u stalnom strahu za svoje dete.
Opasnost vidi svuda — u drugim ljudima, hrani, vremenu, novim iskustvima.
Njena poruka detetu je: “Ne možeš bez mene.”
Posledice:
Razvoj anksioznosti
Dete počinje da svet doživljava kao pretnju. Plaši se promena, teško veruje ljudima i izbegava bliskost.
Iako mu je potrebna ljubav i partner, duboko ukorenjen strah mu ne dozvoljava da se opusti i veruje.
Nisko samopouzdanje
Preterana zaštita guši samostalnost. Dete odrasta nesigurno i zavisno od tuđeg mišljenja.
Nije mu dozvoljeno da greši — pa ne uči ni da se snalazi.
Psihosomatski problemi
Stalna napetost može dovesti do fizičkih simptoma: problema sa stomakom, napada panike ili hroničnog stresa.
Takvo dete često izbegava novo — putovanja, izazove, čak i odgovaranje u školi.
Foto: Shutterstock
2. Majka sa graničnim poremećajem: “Sada te volim, a sada ne”
Ova majka je emocionalno nestabilna.
Jednog dana dete obasipa ljubavlju, a već sledećeg ga optužuje za sopstvene neuspehe.
Njene poruke mogu biti:
- “Ti si kriva za moje neuspehe”
- “Uništio si mi život”
Posledice:
Toksičan osećaj krivice
Dete veruje da nije dovoljno dobro i da mora da zasluži ljubav.
Sklonost ka nezdravim odnosima
U odraslom dobu često trpi loše odnose jer su mu emocionalni ekstremi poznati.
Rizik od depresije i poremećaja ličnosti
Deca često usvajaju iste obrasce ponašanja.
Dete nikada ne zna kako da zadobije majčinu pažnju — pa ili postaje preterano prilagodljivo ili počinje da manipuliše drugima.
Foto: Shutterstock
3. Majka sa bipolarnim poremećajem ili šizofrenijom: “Nikad ne znaš kakva sam danas”
Ove majke mogu biti čas pune energije i pažnje, a čas potpuno povučene ili agresivne.
Kod šizofrenije se javlja i iskrivljena percepcija stvarnosti, što dodatno zbunjuje i plaši dete.
Osnovna poruka koju dete prima: “Ne možeš da se osloniš na mene.”
Posledice:
Stalan stres i nesigurnost
Dete živi u iščekivanju, ne znajući šta ga čeka.
Emocionalna zapuštenost
U depresivnim fazama majka nije dostupna, pa se dete oseća napušteno.
Povećan rizik od mentalnih problema
Kombinacija genetike i nestabilnog okruženja povećava šanse za razvoj psihičkih poteškoća.
Dete često potiskuje sopstvene potrebe, jer uči da su majčine važnije.
Živi u nadi da će se “dobra faza” vratiti, dok se periodi krize produžavaju.
Zaključak
Odnos sa majkom duboko oblikuje način na koji dete vidi svet, sebe i druge ljude.
Ipak, važno je znati — nijedna priča nije konačna. Svaka trauma može da se razume, obradi i ublaži.
Svest o ovim obrascima prvi je korak ka promeni i zdravijem životu.
