Stakla na prozorima su bila napukla i prekrivena paučinom, a suva trava je bila jedini ukras u dvorištu.
Alina je samo uzdahnula dok je otključavala vrata. No, morala je priznati da je sama kriva za ovo razočaranje. U mislima je stvarala ovo mesto kao prekrasnu idiličnu farmu. Stric Ralf je imao ukusa za uređenje stana, pa joj se činilo sasvim prirodnim da očekuje nešto lepo.
Nikada ne bi ni pomislila da je Ralf našao utočište u jednoj običnoj pustinji.
Ali, nije bilo sumnje da je to njegova farma, jer je na poštanskom sandučetu stajalo prezime Taner.
Alina je polako ušla u dnevnu sobu. Unutra je bilo mračno i osečao se neprijatan, ustajao miris, jer već dugo vremena nije provetravano. Pogled joj je zatim pao na fotelje koje su izgledale vrlo prljavo i jadno. Pošto nije imala želju da se smesti na jednu od njih, izašla je na trem da malo bolje osmotri okolinu.
Iako su najbliže kuće bile udaljene više stotina metara, uočila je da izgledaju sasvim pristojno i da imaju negovane vrtove.
Iz Ralfovih pisama je saznala da je posedovao i ergelu konja, ali sada od toga nije bilo ni traga. Predeo oko ambara i korala je bio zapušten i obrastao korovom.
Sva ta beda je bila daleko od pompeznih reklama modne piste. Alina se pitala da li će moći da izdrži dovoljno dugo u ovoj pustinji da bi mogla smelo da pogleda u oči Majku i majci kada se vrati u Los Anđeles. Već sada je videla trijumf na njihovim licima i čula ih kako govore: „Zar nismo pogodili? Ti nisi stvorena za grub farmerski život!“
