Baš je tuš bio neophodan Nedu da se makar malo bolje oseća. I bilo mu je bolje. Potom je obmotao peškir oko bokova vrativši se u ovalnu spavaću sobu. Iznad kreveta postavljena je mreža protiv komaraca, koja se lagano uvijala pod naletima povetarca s mora. Napolju je čuo glasove učesnika konferencije, koji su odlazili na zabavu.
Kad je poslednji put bio na ovom ostrvu, ovde su bile samo dve-tri stare kolibe, koje su koristili morski biolozi iz laboratorije u blizini. Očigledno su srušene kad je podignut ovaj kompleks. Ned je tada radio kao specijalista za tropske bolesti na ostrvu Vajldon i spavao je u prenoćištu Letećih medicinara. To je bio program, koji je čitavoj grupi ostrva obezbeđivao stručni personal, helikopter za spašavanje, kao i opremu za bolnice. Čak su i meštani bili veoma obrazovani i stručni ljudi, pogotovo sestre.
Ana, na primer…
Ned je obukao košulju kratkih rukava i letnje pantalone. Počešljao se, ali se nije obrijao. Večeras će se okupiti stari poznanici i biće to opušteno druženje. Narednih dana uživaće u blagodetima ovog tropskog ostrva, razmenjivaće iskustva i pričaće o tome u kom smeru ovaj istraživački centar treba da se kreće.
Sunce je polako zalazilo, a vazduhom se širio težak miris tropskog žbunja, koje je raslo ispred Nedove kolibe. Za svaki slučaj, naprskao se sredstvom za zaštitu od insekata, pa je vratio mini-sprej u džep, za slučaj da zatreba nekom kolegi.
Prenoćišta su, kao i kongresni centar, bila opremljena po tradicionalnom uzoru, palmino lišće pokrivalo je krov, a velika prostorija bila je otvorena na tri strane, opremljena udobnim poliranim drvenim klupama, a na podu su bile prostirke. Umesto bara, poveći sto, oko kojeg se okupila grupa ljudi. Jedan čovek se izdvojio i pošao je Nedu u susret.
