-Ne znate gde je, i koliko će se zadržati?- upitala je. – Trebalo je da mu danas pokažem šta sam uradila protekle nedelje, i da čujem njegove sugestije…
-Otišao je u Hjuston rano jutros, ali ne znam kada će se vratiti – žena je odmahnula glavom. Poželela joj je prijatan doručak i otišla. Hejdi je sela na krevet i napipala solju sa kafom na poslužavniku. Bilo je jasno da Flem to što ju je sinoć poljubio smatra greškom, i da joj sada time što je otputovao stavlja do znanja da je to bila samo greška.
A šta bi drugo i moglo da bude? Ovde je došla da uradi svoj posao, a ne da upada u nepredviđene privatne situacije. Flem Satpen ne želi avanturu sa njom, ona ne želi avanturu sa njim, i to je potpuno jasno. Uzela je nekoliko gutljaja kafe, skinula gornji deo svog bebi dola i prišla prozoru, protežući se. Napolju je sijalo sunce. Bar će dan biti lep, pomislila je. Valjda će Harli i ona naći neki način da provedu vikend, kad je „ljubazni domaćin Flem već digao sidro” i ostavio ih da se sami zabavljaju. Mada ona zapravo i nije imala volje da se zabavlja, kad joj posao ne ide kako treba. Još nikada se stvari nisu razvijale tako sporo, traljavo i neodređeno. Obično joj za ćelu „operaciju” nije bilo potrebno više od tri nedelje. Uspevala je vrlo brzo da se približi osobama od kojih je mogla da sazna ono što želi. Njen „markirani objekat” po pravilu bi se usredsredivao na nju i sam bi padao u zamku za koju i ne sluti da mu je postavljena. Razgovarala bi sa njim nekoliko puta. radeći pritom tačno ono što treba da radi, a zatim je sve bilo veoma lako. Išlo je samo od sebe.
U ovom slučaju ništa nije išlo samo od sebe. Iako je prošlo nedelju dana. nije se pomerila ni za korak. Od dana kada je doputovala ovamo, apsolutno nikakav napredak. Nia Albani odbijala je svaki kontakt, a Fruli kao da se namerno skrivao od nje. Bez približavanja ljudima, nije mogla da se približi ni problemu. Sve je još uvek lebdelo u magli pretpostavki, i to onih koje je izneo Flem a ne onih do kojih je ona sama uspela da dođe.
