Objavljen 1924. godine, Vrtlog se smatra Riverinim remek-delom i klasikom kolumbijske i latinoameričke književnosti. Roman govori o nasilju

Objavljen 1924. godine, Vrtlog se smatra Riverinim remek-delom i klasikom kolumbijske i latinoameričke književnosti. Roman govori o nasilju i eksploatisanju svih etničkih grupa i rasa oba pola (Indijanaca, žena, crnaca, belaca, dece, mestika, mulata) po amazonskoj prašumi usled kaučuk-groznice krajem 19. i početkom 20. veka.

Glavni junak i pripovedač je Arturo Kova, siromašni pesnik i ženskaroš, koji beži iz rodnog mesta sa svojom ljubavnicom Alisijom, odbeglom nesuđenom nevestom bogatog matorog zemljoposednika. Piščev stil otkriva uticaj i romantizma i modernizma, a struktura romana je mozaična i prepliću se epizode sa živopisnim likovima, prikazi prirode kolumbijsko-venecuelanskih ljanosa (savane visoke trave) i amazonske džungle, njihov uticaj na narav ljudi, težak život radnika u šumama kaučuka i neuspele romanse.

U romanu se prepliću fikcija i stvarnost, hronika, novinarstvo i književnost. Kao u Don Kihotu (navodno zasnovanom na rukopisu Sida Hameta Benengelija), kao osnova za Vrtlog poslužio je rukopis Artura Kove. Ličnost A. Kove postoji u istorijskim spisima, i on je opisan kao čovek koji se bavio eksploatacijom kaučuka. U prvim izdanjima romana čak se pojavljuju fotografije A. Kove i Klementea Silve. Mnogi likovi su zasnovani na stvarnim ličnostima. Roman sadrži i umetke o istorijskim dešavanjima poput masakra u San Fernandu del Atabapu pod zapovednikom Funesom, o čemu jedan od likova detaljno pripoveda.