Bilo je šest sati. Oko pola osam, Sintijin avion trebalo je da sleti na aerodrom. Mili je postajala nestrpljiva. Sedam godina nije videla svoju najbolju drugaricu. Toliko je prošlo otkad se udala za Kostasa, i napustila Englesku Tada, pre sedam godina, verovala je da će Grčka postati njena druga domovina. Obožavala je tu zemlju, i odlično je poznavala, jer je u njoj provodila svako leto još od svog najranijeg detinjstva. Za nju, čak i najmanje grčko seoce predstavljalo je zemaljski raj, a Atina je bila grad iz snova.
Nekada… Ali sada, posle sedam godina života u Grčkoj, Mili vite nije bila tako sigurna. Bila je udata za Grka, govorila je njegov jezik i nosila njegovo prezime, ali vite nije bila sigurna da joj je ovo dom i da joj je ovde mesto. Sve vite, osećala se kao strankinja i to je bila Kostasova krivica. Svi drugi, njegova porodica, njegovi prijatelji, od prvog trenutka prihvatili su je kao svoju i trudili se da se oseća kao kod kuće. Jedino njen muž, od koga je očekivala najveću podršku, u svakoj mogućoj prilici stavljao joj je do znanja da ne pripada ovde. Ponekad, to je prevazilazilo sve granice. Ponašao se prema njoj kao prema uljezu.
