Na kraju je ipak pošla prema Abusonu i obradovala se kad je ugledala svetio u ateljeu, što je značilo da je Vensan još radio. Isključila je motor i uzela torbicu sa sedišta. lako je Vensan bio u stvaralačkom nadahnuću, neće mu smetati što će Eliz, provesti noć u njegovoj vikendici. Verovatno će mu biti drago što je vidi, pošto se nisu videli nekoliko dana. lako se nije prethodno najavila, Vensan se neće naljutiti na nju, a ona će se sklupčati na kauču u dnevnoj sobi i znače da je njen Vensan uvek tu za nju. Vensan je umeo svojom veselošću da odagna svaku njenu brigu i povrati joj raspoloženje, a sada joj je bio stvarno potreban.
Približavajući se ulaznim vratima, shvatila je da je ipak bila u pravu. Biće joj dovoljno samo da je zagrli i njeno raspoloženje će se odmah popraviti. Eliz tiho ude u predsoblje i krenu stepeništem prema ateljeu koji se nalazio u potkrovlju. Polako je otvorila vrata da ga ne bi naglim ulaskom omela u radu, ali je zastala iznenađeno pred njima. Vensan je ležao nag na krevetu zajedno sa mladom ženom bujnih oblina, nekom me stankom koja je povremeno dolazila u njegov atelje kao model. Vensan je bio u fazi nadahnuća renesansnim slikarima i slikao je naročito, kao i Botičeli, aktove bujnih i ženstvenih, putenih lepotica. Skočio je sa kreveta kao oparen i zbunjeno zurio u nju. Žena se ogrnula čaršavom i uplašeno je gledala u Eliz. Eliz, nije ono što misliš… Oprosti mi… ovo ne znači ništa… veruj mi, Eliz…
Potrčala je stepeništem i spotakla se o njegovu kutiju sa bojama. Torba je odletela prema nagomilanim slikarskim platnima, a ona je želela da što pre izađe iz njegove kuće. Pokušala je da je dohvati, ali je samo uspela da sruši nekoliko slika. Dovraga i torba, drhtala je Eliz. Bila je van sebe od iznenadnog šoka i požurila je prema automobilu. Vensan je i dalje stajao nag na vratima i nemoćno širio ruke pokušavajući da objasni ono što je Eliz bilo sasvim očigledno. Htela je baci verenički prsten tu. ispred njegovih nogu, ali prst joj je toliko bio otekao od umora da je na kraju odustala.
