12 najgorih mesta za razmnožavanje bakterija u kući: Mnogi nisu ni svesni da su leglo zaraze

Dom je mesto gde se osećamo prijatno, bezbedno i opušteno. U njemu provodimo veliki deo vremena, pa se trudimo da ga održavamo čistim i urednim – redovno čistimo, provetravamo prostorije i iznosimo smeće. Ipak, postoje određena mesta u kući na kojima se bakterije i mikroorganizmi posebno lako zadržavaju i razmnožavaju, što može dovesti do širenja infekcija i različitih zdravstvenih problema.

Obični sunđeri za pranje sudova predstavljaju jedno od najvećih legla bakterija u domaćinstvu. Razlog za to je što su gotovo stalno u kontaktu sa vodom i potrebno im je dosta vremena da se potpuno osuše.

U njihovoj strukturi zadržavaju se sitne čestice hrane koje postaju idealna podloga za razvoj bakterija i gljivica. Kada se tome doda stalna vlaga, stvara se savršeno okruženje za razmnožavanje mikroorganizama.

Da biste sprečili ovaj problem, preporučuje se da sunđere menjate što češće. Takođe ih možete prati na temperaturi iznad 60 stepeni Celzijusa (naravno, odvojeno od odeće). Još jedan praktičan trik je da sunđer stavite u mikrotalasnu pećnicu na oko jedan minut – na taj način se uništava veliki broj bakterija.

Odvodi u kuhinji su mesta gde se gotovo uvek zadržavaju vlaga i ostaci hrane, što ih čini idealnim mestom za razvoj bakterija.

Da bi se ovaj problem držao pod kontrolom, potrebno je redovno koristiti specijalizovana sredstva za čišćenje odvoda. Preporučuje se njihova upotreba najmanje jednom nedeljno, a idealno bi bilo čak i svaki drugi dan, kako bi se sprečilo nakupljanje prljavštine i mikroorganizama.

Na površini dasaka za sečenje, naročito drvenih, bakterije se veoma lako razmnožavaju. Zbog toga se često preporučuje upotreba plastičnih ili keramičkih dasaka, koje se lakše čiste i dezinfikuju.

Možda zvuči neverovatno, ali drvena daska za sečenje može sadržati i do 200 puta više klica nego daska WC šolje.

Najbolje rešenje je da koristite posebne daske za različite vrste namirnica – jednu za meso, drugu za ribu, a treću za voće i povrće. Nakon svake upotrebe preporučuje se da ih očistite i prebrišete rastvorom 5% sirćeta.

Mnogi veruju da niske temperature sprečavaju razvoj bakterija, ali to nije u potpunosti tačno. Mikroorganizmi mogu opstati čak i u hladnom okruženju.

Posebnu pažnju treba obratiti na fioke frižidera u kojima se čuvaju voće i povrće. Upravo na tim mestima se najčešće razvija buđ. Problem je u tome što se spore buđi lako šire i mogu kontaminirati druge namirnice koje se nalaze u blizini.

Zbog toga je važno redovno čistiti unutrašnjost frižidera blagim sapunskim rastvorom i voditi računa o roku trajanja hrane.

Zamrzivač takođe može sadržati sličan broj bakterija, pa se preporučuje da se njegova unutrašnjost temeljno očisti barem dva puta mesečno. Naravno, treba izbegavati zamrzavanje namirnica kojima je već istekao rok trajanja.

Kupatilo je prostorija u kojoj vlaga stalno cirkuliše, zbog čega zahteva posebnu pažnju prilikom čišćenja.

Bakterije se često zadržavaju u uglovima, pukotinama, fugama između pločica, odvodima, kao i na zavesama za tuširanje. Prilikom čišćenja kade i drugih površina najbolje je koristiti specijalna dezinfekciona sredstva.

Takođe je veoma važno redovno provetravati kupatilo ili obezbediti dobar sistem ventilacije kako bi se smanjila vlaga u prostoru.

Četkice za zube takođe mogu biti izvor bakterija. Tokom noći u ustima se nakuplja veliki broj mikroorganizama, a prilikom jutarnjeg pranja zuba oni se mogu preneti na četkicu.

Zato je važno da se četkice za zube nakon svake upotrebe dobro isperu i pravilno odlože kako bi se osušile.

Ventilacione rešetke često se zanemaruju jer su obično postavljene visoko na zidu ili plafonu. Međutim, upravo na tim mestima mogu se stvoriti idealni uslovi za nakupljanje prašine i bakterija.

Najbolje rešenje je postavljanje uklonjivih rešetki koje se mogu skinuti i očistiti. Preporučuje se da se to radi najmanje jednom mesečno.

Zanimljivo je da zidovi i pod u toaletu često sadrže više klica nego sama WC šolja. Razlog je to što ispiranje vode sa otvorenim poklopcem može raspršiti bakterije po okolnim površinama.

Da biste to izbegli, preporučuje se da uvek spuštate poklopac pre puštanja vode. Takođe je važno da podove i zidove u toaletu brišete i perete najmanje jednom nedeljno.

Kvake na vratima spadaju među površine koje najčešće dodirujemo, pa se na njima lako nakuplja veliki broj mikroorganizama.

Zbog toga je preporučljivo da ih prilikom redovnog čišćenja prebrišete krpom natopljenom alkoholom ili dezinfekcionim sredstvom.

U posteljini često žive grinje, mikroskopski organizmi koji mogu izazvati alergije i druge zdravstvene probleme.

Da biste smanjili njihov broj i obezbedili zdrav i kvalitetan san, posteljinu je potrebno prati najmanje jednom nedeljno na temperaturi od najmanje 60 stepeni Celzijusa.

Odeća bi trebalo da se pere podjednako često kao i posteljina, jer dolazi u direktan kontakt sa kožom i brzo može nakupiti bakterije.

Čak i ako odeća izgleda čisto, preporučuje se da je operete ili odnesete na hemijsko čišćenje ukoliko je nošena nekoliko dana.

U ovu grupu ne spadaju samo pametni telefoni, već i tableti, kompjuterski miševi, tastature i drugi uređaji koje često dodirujemo.

Pošto ih koristimo svakodnevno, na njihovoj površini se nakuplja veliki broj bakterija. Zato ih je potrebno redovno čistiti posebnim dezinfekcionim maramicama.

Pored redovnog održavanja, važno je obavljati i temeljno čišćenje doma najmanje jednom mesečno. Tada treba obratiti pažnju na mesta koja se često zanemaruju – prostor ispod kreveta, iza ormara, kao i različite niše i police gde se lako nakuplja prašina, a samim tim i bakterije.

Na kraju, važno je zapamtiti jednostavnu činjenicu: čist i uredan dom nije samo pitanje estetike, već i jedan od ključnih faktora očuvanja zdravlja svih koji u njemu žive.