“Probudila sam se sa trncima u prstima i završila paralisana”: Bezazlen osećaj pretvorio život mlade majke u košmar, a epilog priče je moćna poruka

Mlada mama koja se probudila sa trnjenjem u prstima na nogama, kaže da je nakon toga počela da oseća trnce po celom telu, dok na kraju nije ostala potpuno paralisana. Eli Sadert navodi da su joj prsti prvo trnuli, nakon čega se taj osećaj progresivno širio celim telom, ostavljajući je nepokretnom puna tri meseca.

“Krenula sam da spustim ćerku niz stepenice i osetila sam toliki gubitak ravnoteže da sam rekla mužu da moramo u bolnicu što pre”, ispričala je Eli iz Atine u američkoj državi Džordžiji. “Otišla sam i te iste noći mi je postavljena dijagnoza.”

Ovoj majci je saopšteno da boluje od Gijen-Bareovog sindroma, retkog stanja koje pogađa nerve, čula, kretanje, čak i vitalne funkcije poput disanja i rada srca. Kod nekih pacijenata simptomi postaju toliko teški da gube moć pokretanja nogu, ruku i mišića lica.

Eli, koja vodi posao sa dekorisanjem kolačića i brine o trogodišnjoj ćerki Meredit, otišla je u bolnicu u subotu, a već do ponedeljka bila je potpuno paralisana. “Zapravo su bolest otkrili veoma rano, a činjenica da sam došla pre nego što sam se oduzela bila je blagoslov. Te noći su započeli tretman koji pomaže u oporavku, ali ne može da zaustavi samu bolest”, objasnila je ona.

Taj vikend je bio prvi put da je Eli provela više od dva sata odvojena od svoje ćerke, ali, nažalost, ne i poslednji. Provela je tri meseca u bolnici oporavljajući se i ponovo učeći da hoda.

Bila je toliko slaba da je s mukom podizala telefon, a podizanje ćerke bilo je nezamislivo.

“Toliko noći sam plakala dok ne zaspim. Srceparajuće je gledati kako svi oko tebe brinu o tvom detetu dok ti bespomoćno posmatraš. Nisam mogla ni pelenu da joj promenim. Sve što sam želela bilo je da je sama zagrlim”, rekla je Eli, prenosi “Miror”.

Eli je otpuštena iz bolnice u oktobru 2024. godine, a nedavno je uspela da istrči maraton, prešavši liniju cilja sa ćerkom u naručju. Iako je sindrom više ne sputava fizički, i dalje povremeno oseća blago trnjenje ili utrnulost u prstima.

“Psihički me je ovo promenilo kao osobu, pa je na taj način Gijen-Bare uticao na sve što radim. Želim da trčim još maratona, a iskreno, volela bih da istrčim i ultramaraton”, dodala je Eli.

Eli je potom izgovorila jednu rečenicu na kraju, koja je moćna poruka ljudima koji se trenutno nalaze u lošoj situaciji, i osećaju kao da se ceo svet okrenuo protiv njih.

“Želim da nastavim da pomeram granice svog tela i da ne protraćim drugu šansu koju osećam da sam dobila. Želim da jačam i pokažem svojoj ćerki kakav su dar naša tela. Želim da inspirišem druge i pokažem im da nada postoji, bez obzira na to koliko situacija delovala mračno.”