Kardiolozi upozoravaju na jednu naizgled bezazlenu naviku koju mnogi praktikuju nakon ručka ili užine, a koja može nepovoljno da utiče na zdravlje srca – dugo sedenje odmah nakon jela.
Stručnjaci savetuju da se, umesto ostajanja u sedećem položaju, uvede kratka i lagana šetnja od 10 do 15 minuta. Takva jednostavna promena može biti korisna za metabolizam i cirkulaciju, posebno kod žena starijih od 50 godina.
Kako godine prolaze, rizik od kardiovaskularnih bolesti prirodno raste. Prema rečima kardiologa Alberta Moralesa, krvni sudovi vremenom mogu postati manje elastični, krvni pritisak može da poraste, dok se u arterijama postepeno mogu nakupljati naslage.
Pored toga, posle 50. godine dolazi do brojnih metaboličkih promena. Među njima su povećanje nivoa holesterola, veća sklonost ka insulinskoj rezistenciji i izraženiji procesi upale. Kada se ovi faktori udruže, mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem.
Foto: Shutterstock
Zašto žene posle 50. godine treba posebno da vode računa o srcu?
Žene nakon 50. godine mogu biti izložene većem broju faktora rizika za bolesti srca. Kardiološkinja Niša Parih navodi visok krvni pritisak, povišen holesterol, višak kilograma, predijabetes i dijabetes kao neke od najvažnijih faktora na koje treba obratiti pažnju.
Posebnu ulogu ima i period menopauze.
Kako objašnjava Morales, estrogen ima određeni zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem, dok njegovo opadanje tokom menopauze menja sliku rizika za zdravlje srca.
Zbog toga se nakon 50. godine posebna pažnja posvećuje životnim navikama, fizičkoj aktivnosti, ishrani, telesnoj težini, krvnom pritisku i nivou masnoća u krvi.
Šta raditi umesto sedenja nakon jela?
Oba kardiologa koje su citirali autori teksta imaju sličan savet – nije idealno provesti duži period sedeći odmah nakon obroka.
Umesto toga, preporučuje se kratka, lagana šetnja u trajanju od 10 do 15 minuta.
Ne mora da bude reč o brzoj šetnji niti napornom treningu. Dovoljno je ustati nakon obroka i nekoliko minuta provesti u laganom hodanju.
Prema rečima Moralesa, nakon jela nivo šećera u krvi može značajno da poraste, a fizička aktivnost u tom periodu može pomoći organizmu da se lakše izbori sa metaboličkim opterećenjem.
Kratka šetnja može biti posebno zanimljiva navika za osobe koje veći deo dana provode sedeći.
Foto: Shuterstock
Šetnja može biti korisna i nakon slatkiša
Niša Parih ukazuje i na promene nivoa insulina nakon obroka, naročito kada je reč o hrani bogatoj šećerom.
Zbog toga lagana šetnja nakon deserta ili slatke užine takođe može biti korisna. Ideja nije da se nakon svakog obroka sprovodi naporna fizička aktivnost, već da se dugotrajno sedenje prekine kratkim kretanjem.
Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da je ovu naviku relativno lako uvrstiti u svakodnevnu rutinu.
Za srce je važna ukupna fizička aktivnost
Iako se mnogo pažnje posvećuje tome šta radimo neposredno nakon obroka, kardiolozi naglašavaju da je za zdravlje srca mnogo važniji ukupan nivo fizičke aktivnosti tokom dana.
Sedentarni način života jedan je od faktora koji se povezuju sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Nasuprot tome, redovno kretanje može doprineti boljem zdravlju srca i krvnih sudova.
Zato kratka šetnja posle ručka ne treba da bude jedina fizička aktivnost tokom dana, već mali deo šire i zdravije rutine.
Male promene mogu postati dobre navike
Za osobe koje nisu navikle na redovnu fizičku aktivnost, upravo kratke šetnje mogu predstavljati jednostavan početak.
Umesto da se nakon ručka odmah sedne ispred televizora ili računara, nekoliko minuta laganog hodanja može postati svakodnevna navika. Vremenom se takve male promene mogu uklopiti u širi zdraviji stil života.
Kardiolozi posebno ističu značaj pravilne ishrane, redovnog kretanja i kontrole faktora rizika kao što su krvni pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi.
Ipak, važno je imati na umu da nijedna pojedinačna navika ne može zameniti lekarski pregled ili terapiju. Osobe koje imaju srčane tegobe ili druge hronične zdravstvene probleme trebalo bi da se o promenama u fizičkoj aktivnosti posavetuju sa svojim lekarom.
Još saveta za zdravlje posle 50. godine
Stručnjaci sve češće ukazuju na značaj pravilnog izbora namirnica, posebno kada je reč o doručku i obrocima koji mogu doprineti boljoj kontroli šećera u krvi, zdravlju krvnih sudova i očuvanju kognitivnih funkcija.
Zato se briga o zdravlju posle 50. godine ne svodi na jednu namirnicu ili jednu naviku. Najvažnija je kombinacija uravnotežene ishrane, redovnog kretanja, dovoljno sna i kontrole zdravstvenih parametara koji mogu uticati na srce.
