Naučnici su 2025. otkrili šta se nalazi ispod ploče groba Isusa Hrista: Otkriće koje je šokiralo hrišćanski svet

Višegodišnja restauracija poda u srcu hrišćanskog sveta — jerusalimskoj crkvi Svetog Groba — donela je otkriće koje nas tera da ponovo pogledamo jevanđeoske odlomke.

Prvo što su arheolozi videli bio je napušteni kamenolom krečnjaka. Sudeći po prirodi radova, ovde se nekada aktivno vadio kamen. Neki delovi su dostizali dubinu od impresivnih šest metara. Stratigrafska analiza je kasnije otkrila da je kamenolom bio ispunjen zemljom. Ali najzanimljiviji deo se nalazio više…

 Prema rečima istraživača, kamenolom nije bio punjen nasumično. Priroda zemljišta ukazuje na to da je područje namerno rekultivisano. Zemljište je postalo plodna osnova za baštu. Arheolozi su otkrili organske ostatke i tragove korenovog sistema maslina i vinove loze koji datiraju iz prve polovine prvog veka nove ere.

I ovde se moramo podsetiti teksta Jevanđelja po Jovanu (19:41): „A na mestu gde je On raspet bio, beše bašta, i u bašti nova grobnica u kojoj još niko nije bio položen.“ Do sada su mnogi biblijski naučnici reč „bašta“ tumačili više metaforički ili kao referencu na mali, zatvoreni prostor. Sada, međutim, postoji materijalna potvrda: u ovom konkretnom delu Jerusalima, u Isusovo vreme, zaista je postojala poljoprivredna parcela sa maslinjacima i vinogradima.

Lokacija nalaza je ključna za istorijsku rekonstrukciju. Prema Jevrejima 13:12, Isus je razapet „van vrata“. Moderna Crkva Svetog Groba nalazi se u srcu Starog grada, ali pre dve hiljade godina, ovo područje je bilo van utvrđenih zidina Jerusalima. Prisustvo kamenoloma ovde je klasičan znak predgrađa: bučne i prašnjave industrije su uvek bile udaljene od stambenih područja.

Arheolozi iz La Sapience potvrđuju da je ovo zaista bilo radničko naselje u prvom veku. To znači da nema razloga za sumnju da je Golgota, mesto pogubljenja koje se tradicionalno nalazilo van gradskih zidina, mogla biti u blizini.

U steni su otkrivene grobne niše uklesane u stenu, ispod slojeva zakopane zemlje. Ovo je bila tipična jevrejska sahranjivačka praksa tog perioda. Međutim, kao što se i očekivalo od mesta koje se poštuje kao mesto Vaskrsenja, unutra nisu pronađeni ljudski ostaci.

Istraživači su izuzetno oprezni u svojim formulacijama. Stasola i njen tim naglašavaju da otkriće ne pruža direktan dokaz da je telo Isusa iz Nazareta sahranjeno ovde. Arheologija ne može potvrditi čudo Vaskrsenja, jer je to pitanje vere, a ne nauke.

Možda najubedljiviji argument za autentičnost ovog lokaliteta nije samo njegova geologija već i njegova istorija. Crkva Svetog Groba stoji na ovom mestu od četvrtog veka, kada ga je Sveta Jelena, ravnoapostolna, identifikovala kao mesto raspeća i sahrane. Da su rani hrišćani sumnjali u lokaciju, teško da bi ovde izgradili tako veliki kompleks, rušeći paganske hramove koje su Rimljani podigli na vrhu svetog mesta.