Dok se prisećamo istorije izbora za „Mis sveta”, vredi se vratiti na priču o ženi koja je prva ponela ovu prestižnu titulu, ali umesto slave i priznanja doživela osudu i neprijateljstvo. Kiki Hakanson, prva mis sveta u istoriji, nakon pobede našla se u središtu kontroverzi koje su obeležile njen život. Posle kratkog perioda medijske pažnje, povukla se iz javnosti i postepeno pala u zaborav.
Početkom novembra 2024. godine objavljeno je da je Kiki Hakanson preminula u 95. godini, okružena porodicom. „Iskrena, dobra, puna ljubavi i vedra” — tako su je opisali njeni najbliži.
Uspeh u takmičenju nije doneo sreću
Istorija izbora za „Mis sveta” imala je prilično neobičan početak. Primarni cilj organizatora nije bio izbor najlepše žene, već promocija jednog londonskog lanca noćnih klubova i plesnih dvorana. Za taj zadatak angažovan je producent i preduzetnik Erik Morli, koji je i predložio održavanje takmičenja lepote. Pozvane su učesnice iz raznih zemalja, zbog čega je britanska štampa taj događaj nazvala „Mis sveta”.
Dok današnje takmičarke učestvuju u različitim modnim revijama, uključujući predstavljanje večernjih haljina i tradicionalnih nošnji, sredinom prošlog veka one su pistom šetale isključivo u bikinijima. I to je imalo svoje objašnjenje: dvodelni kupaći kostimi tek su ulazili u modu, a dizajneri su želeli da pokažu ženama kako smelo i zavodljivo mogu izgledati u njima.
Prva „Mis sveta” postala je Šveđanka Kiki Hakanson. U to vreme imala je 23 godine (bila je visoka 168 cm, a mere su joj bile 94 x 58 x 91 cm) i osvojila je ček na hiljadu funti, bisernu ogrlicu i priliku da se pojavi na naslovnim stranama tabloida. Međutim, njen uspeh izazvao je burne negativne reakcije.
Fotografije Kiki u kupaćem kostimu osvanule su u novinama širom sveta, što je dovelo do optužbi za vulgarnost. Devojku nisu osuđivali samo stranci već i njena sopstvena porodica, a neodobravanje je izrazio čak i sam papa. Naredne godine, bikinije su zamenili jednodelni kupaći kostimi.
Propustila je veliku životnu priliku
Sistem ocenjivanja 1951. godine bio je veoma jednostavan: 50% bodova za figuru, 20% za lepotu lica, 20% za gracioznost i 10% za to koliko se devojka dopala publici. U takmičenju je učestvovalo ukupno 26 lepotica, od kojih je većina bila iz Velike Britanije.
Kerstin (Kiki) Hakanson rođena je 17. juna 1929. godine u Stokholmu. Nakon pobede na takmičenju, uprkos svim negativnim reakcijama, imala je odličnu priliku da izgradi uspešnu manekensku karijeru. Izvesno vreme je radila za modne kuće „Kristijan Dior” (Christian Dior), „Ermes” (Hermès) i druge u Parizu, a vodila je i sopstvenu emisiju na danskoj televiziji – o lepoti, sportu i zdravoj ishrani.
Nešto kasnije, čuveni filmski producent Karlo Ponti ponudio je Kiki sedmogodišnji glumački ugovor u Rimu, ali je ona to odbila bez objašnjenja. Ponti je kasnije ostvario svoj cilj da od pobednice izbora lepote napravi filmsku zvezdu, predstavivši svetu Sofiju Loren.
Kiki se 1952. godine udala za običnog Norvežanina, Olea Hartnera, ali se taj brak brzo raspao. Suprug pobednice izbora za Mis sveta insistirao je na tome da se ona posveti porodici, ali ona je odbila da ostane kod kuće, te je putovala svetom i mnogo radila.
Svog drugog supruga Kiki je upoznala tek deset godina kasnije, na Nedelji mode u Parizu. Tamo je upoznala Amerikanca Dalasa Andersona, udala se za njega i zbog njega se zaista odrekla karijere.
Kiki Hakanson se sa suprugom preselila u Sjedinjene Države, rodila troje dece i, prema nekim izvorima, dugi niz godina radila kao nastavnica u školi. U braku sa drugim suprugom provela je 47 godina, sve do njegove smrti.
Kerstin Hakanson je postala nosilac titule sa najdužim stažom u istoriji izbora za Mis sveta, držeći tu titulu rekordnih 475 dana. Vratila se u London 1975. godine, ovog puta u ulozi člana žirija. Prema navodima njene porodice, preminula je u snu 4. novembra u svom domu u Kaliforniji, a organizatori izbora za Mis sveta istakli su da je zauvek upisala svoje ime u istoriju tog takmičenja.
Stil / Woman
Get Embed Code
