Jedna devojka je pohvaljena zbog svoje “epske” osvete neobzirnoj komšinici koja ju je držala budnom do ranih jutarnjih časova glasnom muzikom. Tokom studiranja, opisala je kako bi njena komšinica, Sara, puštala zaglušujuću muziku skoro svake noći do 2 ujutru, pokazujući malo obzira prema onima koji su pokušavali da spavaju u blizini.
Ona je na Reditu rekla: “Imala sam ovu komšinicu u studentskom domu po imenu Sara. Sara nije bila zla, samo… glasna. Svake noći bi puštala muziku do daske u 1 ili 2 ujutru, obično kada sam imala rane časove. Bez obzira na to koliko su je puta ljudi zamolili da smanji, ona nikakve mere ne bi preuzela, već bi samo nastavila sa time. Ona bi se samo nasmejala i rekla: “Opusti se, to je koledž.”
(Ilustracija) Kada je zamolila da stiša muziku, ona je samo još više pojačala Foto: Shutterstock
Otišla da joj kuca na vrata
Jedne večeri pre važnog ispita, pokucala je na Sarina vrata i pokušala da je zamoli da smanji jačinu zvuka kako bi mogla da se lepo naspava, ali je ona jednostavno pojačala muziku još glasnije, prenosi “Miror”.
Tako je smislila plan kako da se osveti svojoj sebičnoj komšinici.
Napisala je: “Ležala sam u krevetu zureći u plafon, potpuno besna.”
Kad je prva komšinica, starija udovica bez dece, umrla dobila sam pismo koje mi je zauvek promenilo život: Sad preispitujem sve što sam ikada znala o sebi
(Ilustracija) Za 6 ujutru spremila joj je paklenu osvetu Foto: Shutterstock
“Sledećeg jutra, nakon ispita, odlučila sam da neću to pustiti tek tako. Sara je bila poznata po tome što je spavala do kasno, obično do podneva, a jutra je mrzela više od svega. “Tako da sam sledeće nedelje navijala alarm tačno u 6:30 ujutru, baš kada je u hodniku bio potpuni mir, i stavila svoj blutut zvučnik uz tanki zid koji smo delile.”
Osveta je za nju bila slatka i rezultirala je uspehom
“Pustila sam najgoru pop muziku koju sam mogla da pronađem, zamislite sladunjave dečačke bendove s početka dvehiljaditih.”
Prvog jutra, Sara je izašla iz svoje sobe “mamurna i besna”, a do trećeg dana, preklinjala ju je da prestane. Ona je nastavila: “Samo sam se nasmešila i rekla: “Opusti se, to je koledž”. Ironično, nakon te nedelje, njeni kasnonoćni “koncerti” su misteriozno prestali. Nikada nije priznala poraz, ali tišina je bila zlato.”
Zora je umrla sama u svom stanu, a ujutru ju je komšinica našla: Njena ćerka je platila svima da ćute…
(Ilustracija) Njena osveta je na kraju urodila plodom Foto: Shutterstock
Ljudi u komentarima su joj pružili podršku, a neku su napisali i svoje iskustvo
Jedan korisnik je prokomentarisao njenu objavu: “Imali smo takve komšije. Partijali bi do oko 4 ujutru većinu vikenda i nekih noći tokom sedmice. Ja sam radio u smenama, i to ranu smenu (početak u 6 ujutru), tako da sam obično ustajao između 4:30 i 5 ujutru. “Ponudili su mi da radim noćnu smenu, pa bih dolazio kući oko 6:30 ujutru i puštao bih muziku koja mi se sviđa direktno na zid njihove spavaće sobe i pravio svakakvu buku usisavanjem, lupanjem itd. Njihove žalbe su bile veličanstvene.”
Drugi korisnik se nadovezao: “Zaista mrzim ljude sa sindromom glavnog lika. Svaka ti čast.”
Treći korisnik je dodao: “Ovo je savršena vrsta osvete: sitna, bezazlena, ali efikasna. Ništa nije zadovoljavajuće od davanja nekome da okusi sopstveni lek.” Još jedan korisnik je dodao: “Ja bih koristio Joko Ono ili gajde umesto toga, ali inače svakako odobravam.”
