Nikol je požurila stepenicama na sprat. Đulio ju je pratio pogledom mrmljajući nešto nerazgovetno.
Posle šest meseci, koliko nije video svoju ženu, osećao se kao tinejdžer pod naletom hormona! Isto kao pre tri godine, kad je prvi put video njene zelene oči… A tek te meke usne, kao stvorene za ljubljenje.
Nikol je izuzetna, jedinstvena… i neko vreme bila je njegova, ali nikad sasvim. Šta je to u toj ženi što ga dovodi do ivice razuma? Nije želeo da zaglavi u prošlosti niti da se osvrće na ono što je bilo kad su se upoznali.
Opsovao je. nervozno protrljavši rukom čelo. Ne srne dopustiti da ova magična privlačnost iskomplikuje njegovu misiju. To je isključivo na fizičkom nivou… ništa što već milion puta nije video.
jedno je sigurno: želeo je od Nikol više nego što je ona bila spremna da mu pruži. A nikada dosad nijednu ženu ni za šta nije molio, pa neće ni sad. Ponajmanje svoju bivšu ženu!
Ovamo je došao iz dva pragmatična razloga: hteo je da joj kaže da će joj dati razvod i da se dogovore o starateljstvu. Sad mu je samo sin važan. Zapravo, nije ni očekivao da će Nikol zauvek ostati. Žene dolaze i odlaze.
Ali la familia… Za to je vredelo boriti se do poslednje kapi
krvi.
Smrknutog lica razgledao je unutrašnjost Nikotine kuće. S okruglim stolom u sredini, kuhinja je bila više praktična nego lepa. Odmah uz nju je dnevna soba s garniturom za sedenje i prozorom koji gleda na ulicu. Kuća je mala, ali udobna.
