U današnjem članku pišemo o Svetom Luki, svecu koji se u našem narodu obeležava kao dan zdravlja, blagostanja i zaštite od svakog zla. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u srcima vernika širom Srbije, jer su uz njega vezani brojni običaji, priče i verovanja koja se, poput molitve, prenose s kolena na koleno.
U toplini doma, u tišini molitve, uz svetlost sveće koja dogoreva, Sveti Luka i danas budi osećaj poštovanja, vere i nade.
Život Svetog Luke – lekar, slikar i apostol
Sveti Luka, apostol i jevanđelista, bio je jedan od sedamdesetorice Hristovih učenika i jedan od četvorice koji su napisali Jevanđelje. Rođen je u sirijskoj Antiohiji, u neznabožačkoj porodici, ali je još u ranoj mladosti pokazivao izuzetnu radoznalost i ljubav prema znanju.
Bavio se filozofijom, medicinom i slikarstvom, tragajući za istinom. Upoznajući Hrista, postao je svedok njegovih čuda, reči i dubokog milosrđa. U Jevanđelju po Luki zabeležio je najemotivnije priče o veri, isceljenju i nadi — priče koje i danas dotiču srca miliona vernika.
Nakon vaskrsenja, putovao je širom sveta sa apostolom Pavlom: kroz Antiohiju, Italiju, Dalmaciju i Makedoniju, šireći nauk Hristov. Bio je lekar tela i duše, čovek koji je pomagao siromašnima, bolesnima i napuštenima. Oko šezdesete godine napisao je Jevanđelje i Dela apostolska, dela koja i danas predstavljaju temelj razumevanja prvih dana Crkve.
Prema predanju, Sveti Luka je bio prvi hrišćanski ikonopisac. Naslikao je prve ikone Presvete Bogorodice, kao i apostola Petra i Pavla, zbog čega se smatra zaštitnikom slikara i ikonopisaca.
Život je završio mučeničkom smrću u 84. godini — obešen o maslinu zbog svoje vere. Kasnije su njegove mošti prenete u Carigrad, gde su čuvane sa velikim poštovanjem.
Lučindan – svetlost među jesenskim danima
U narodnom kalendaru, Lučindan (31. oktobar) ima posebno mesto. Smatra se prelazom iz jeseni u zimu. Stara izreka kaže:
„Sveti Luka – sneg do kuka“,
nagoveštavajući prve snežne dane.
Etnolog Vesna Marjanović ističe da je Sveti Luka u srpskoj tradiciji simbol zaštite, zdravlja i svetlosti, čovek čija se blagodat prizivala da čuva dom, porodicu i stoku.
Ovnovske svadbe – čuveni običaj pun nade i radosti
Jedan od najlepših običaja vezanih za ovaj dan su ovnovske svadbe. Nekoliko nedelja pre Lučindana, ovnovi su se odvajali od ovaca, a na sam praznik ponovo se spajali — verovalo se da će to doneti plodnu godinu i zdravu stoku.
U nekim krajevima, devojčice su jahale ovnove pre nego što bi ih pustili među ovce, kako bi se naredne godine ojagnjilo više ženskih jagnjadi. Taj prizor ispunjen smehom, radosti i dečjom čistotom predstavljao je simbol novog života i blagostanja.
Krsna slava, zavetina i dan odmora
U mnogim mestima Srbije Sveti Luka se slavi kao krsna slava i zavetina. Taj dan se ne rade teški poslovi, jer se smatra zaprešnim danom, posvećenim odmoru i duhovnom miru.
U pojedinim krajevima veruje se da Sveti Luka štiti od vukova, pa su nekada domaćini vezivali crvene vrpce oko stoke kako bi prizvali njegovu zaštitu.
Sveti Luka u savremenom vremenu
Iako je život danas drugačiji nego pre stotinu godina, duh Svetog Luke ostao je nepromenjen.
U mnogim porodicama ovaj dan se smatra praznikom zdravlja, danom kada se zahvaljuje na svemu što je dobro, a brige ostavljaju za kasnije. Sveti Luka se doživljava kao lekovit duh — zaštitnik tela i duše, onaj koji spaja veru, ljubav i nadu.
Zanimljivo je da je zaštitnik:
Njegovo ime ponosno nose mnoge organizacije, među njima i dobrovoljno vatrogasno društvo u Zemunu, koje svake godine organizuje svečanu proslavu u njegovu čast.
Svetlo koje ne gasne
Iako se vremena menjaju, poruka Svetog Luke ostaje ista:
vera nije samo molitva — ona je način života.
Ona je u dobroti, skromnosti, brizi za druge i miru u srcu.
Dok plamen sveće obasjava ikonu Svetog Luke u domovima širom Srbije, ljudi se nadaju istom kao i vekovima unazad — zdravlju, miru i ljubavi.
Lučindan tako ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, između neba i zemlje.
A Sveti Luka, lekar, slikar i propovednik, i dalje čuva one koji ga poštuju — tiho, nežno i postojano, onako kako samo svetitelji umeju.
