Dok je stajala pred vratima Kertisovog apartmana, Keli se osećala kao Pepeljuga pred vratima blistavog života koji je samo nju čekao.
Sten, kojem se potajno divila čitavih šest meseci, zadivljeno ju je gledao i ona je očekivala da joj pruži ruku i uvede je u čarobni svet moći i bogatstva.
„Zatvorite ta vrata!” viknuo je neko iz sale i tako prekinuo čaroliju trenutka. Sten Kertis je počeo da se izvinjava Keli što je dozvolio da tako dugo stoji pred vratima. Lično ju je otpratio do velikog salona a onda i do bara koji je bio smešten u jednom uglu. Smeh, razgovor i muzika su bili zaglušujući, ali je Sten uspeo da sazna Kelino ime i položaj koji zauzima na televiziji. Nije se odvajao od mlade i lepe devojke i uskoro je počeo da je predstavlja svojim zvanicama koje je ona znala samo iz viđenja ili po čuvenju.
Keli se u jednom trenutku našla sama i onda je i čula one zajedljive primedbe na račun njenog izgleda i mogućnosti da padne Stenu Kertisu u zagrljaj, lako je bila ljuta i ogorčena zbog tih primedbi, znala je da u njima ima i istine. Kertis nije bilo slučajno zainteresovan za nju. Morao je imati, možda, i preko šezdeset godina, ali bi mnoge mlade devojke rado pošle sa njim u krevet u nadi da će im pomoći da ostvare karijeru na televiziji. Pomisao na tako nešto je pokvarila Keli čitavo veće.
