Hrvatska književnica Vedrana Rudan oduvijek je bez uljepšavanja govorila o svom životu, a jednom prilikom otkrila je detalje lošeg odnosa koji je imala sa svojim ocem.
Vedrana Rudan jednom prilikom je u emisiji “TV lica kao sav normalan svet” progovorila o bolnim trenucima kroz koje je prolazila, a tada je ispričala i da je dva puta digla ruku na svog oca i pokušala da mu oduzme život.
– Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspjelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ. On je mene uhvatio, ja sam imala 21 godinu, diplomirala sam i radila. Bila sam normalna žena. Tada su se nosile mini suknje, pa su onda preko noći došle u modu maksi suknje. Ja sam kao i svaka mlada djevojka pratila modu. Onda sam bacila mini suknju i navukla maksi- započela je priču Vedrana.
– Onda je on došao u našu kuhinju, prostački me je odmjerio i kaže mi: ‘Juče si bila k*rva, a danas si časna sestra, odluči se’. Ja mu na to odgovorila: ‘Ne se*i’. To je bio prvi put da sam u životu digla ton na oca. On, divljak, meni komentariše suknju koju sam sama kupila. On je tada prišao meni, zgrabio me za odjeću i bacio u stakleni ormar. Bila sam sva u krvi i staklu. Majka se tresla. U tom momentu sam uzela šerpu punu gulaša i bacila mu je u glavu. On se nekako odmakao, bio je sav u krvi, majka je skoro umrla. Ja sam ga htjela ubiti. Odvela ga je onda majka doktoru, zakrpio mu je rane i nakon toga se vratio u svoju kafanu i rekao konobarici da sam ga htjela ubiti. Konobarica mu je tad rekla: “A šta je do sad čekala?”. Tada sam otišla od kuće u namjeri da se više nikada ne vratim – ispričala je Vedrana svojevremeno, piše Blic.
Smrt oca je nije pogodila
Ona je u pomenutoj emisiji navela i da je nije pogodila očeva smrt, te da ni jednog trenutka nije osjetila tugu zbog njegovog odlaska.
– Kada mi je umro otac sebi sam rekla bar suzu pusti, i zaista sam jedno dve, tri suze izvukla iz sebe. Tada sam rekla sebi, to smeće ti je toliko zla učinio, kakve suze. Odj**i oca – rekla je književnica i istakla da je imala jako teško djetinjstvo.
– Djetinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno. To je ono što mene čini jakom, to mi je usadio otac koji je prezirao ljude, pa tako i mene. Mlatio je mene, majku i sestru. Baku nije, jer je ona bila snažna osoba. Prezirem ljude, dok ne otkrijem nekoga ko mi se sviđa, a onda ga čerečim do smrti i tražim u njemu mane. Ne vjerujem apsolutno nikome, ne može me zavesti ni osvojiti niko. Na pola prstiju jedne ruke mogu nabrojati ljude koje volim. Sve druge ispitujem, svaki dan su mi na stolu za seciranje. Teško je živjeti sa tim, bilo bi bolje da sam opuštenija, ali nisam – iskrena je bila Vedrana.
