Jedan od najvećih muzičkih hitova devedesetih godina, koji se i danas često sluša i peva na veseljima, jeste pesma “Svatovi” u izvođenju Vesne Zmijanac. Snimljena je 1990. godine i od samog početka izazvala je veliku pažnju publike, jer retko koja pesma u narodnoj muzici nosi toliku dozu tuge, bola i tragedije. Stihovi “Čiji ono svatovi bez muzike poljem hode, čiji ono svatovi uplakani kolo vode, čiji ono svirači mesto pesme tugu poje…” nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Autor teksta, Zoran Matić, kasnije je potvrdio da iza pesme zaista stoji stvarna tragedija. Naime, njegova prijateljica Biljana, koja je radila u gradskoj bolnici, pozvala ga je na svoje venčanje. Međutim, nedelju dana pre svadbe, Biljana i njen verenik doživeli su kobnu nesreću tokom povratka iz Crne Gore i oboje poginuli. Potresen gubitkom, Matić je samo nekoliko dana kasnije napisao pesmu “Svatovi”. Verovao je da jedino Vesna Zmijanac, svojim prepoznatljivim glasom punim emocija, može da prenese dubinu tog bola, pa joj je pesmu ponudio, a ona ju je otpevala na način koji je ubrzo postao nezaboravan.

– Kad god se pomene ta pesma i njena pozadina, udahnem malo više vazduha. Moja prijateljica Biljana, zaposlena u Gradskoj bolnici, zakazala je venčanje i pozvala me na veselje. Nedelju dana pre svog venčanja otputovala je na veselje kod kumova u Crnu Goru. U povratku iz Crne Gore Biljana i njen verenik su poginuli u saobraćajnoj nesreći, pa smo umesto na svadbu otišli na sahranu – ispričao je svojevremeno Zoran Matić.

– Za vreme snimanja Vesna Zmijanac nije znala poentu i pozadinu ove pesme. Cela ekipa sa orekstrom Dragana Aleksandrića bila je oduševljena pesmom, a takođe nije imala pojma šta je pesmi prethodilo. Tužnu priču su tada znali samo meni najbliži, iz prostog razloga što nisam hteo da bilo ko pomisli da sam hteo da komercijalizujem ovakvu tragediju – dodao je Matić.

Zanimljivo je da muzička ekipa koja je radila na pesmi u to vreme nije znala da je inspirisana stvarnim događajem. Autor je želeo da se prava pozadina drži podalje od javnosti, kako ne bi izgledalo da je tragedija iskorišćena u komercijalne svrhe. Publika je, ipak, i bez tog znanja, osećala da pesma nosi nešto istinski bolno i autentično, što je doprinelo njenoj velikoj popularnosti.

Godinama kasnije, Vesna Zmijanac je u intervjuima otkrila da mnoge priče o “Svatovima” nisu sasvim tačne. Ona je izjavila da pesma, barem u njenoj interpretaciji, simbolizuje raspad bivše Jugoslavije i da je metafora za gubitke, podeljenost i tugu koje su došle s ratovima devedesetih. Ipak, upravo višeznačnost pesme učinila ju je bezvremenskom – publika u njoj prepoznaje i lične i kolektivne tragedije.

Bez obzira na to da li je “Svatovi” posvećena stvarnom paru koji je izgubio živote, ili je šira alegorija o nestanku jednog vremena i jedne države, pesma i danas izaziva snažne emocije. Njena snaga leži u tome što nosi univerzalnu poruku o bolu, gubitku i nepravdi sudbine, a Vesnina interpretacija dodatno je obeležila ceo period devedesetih.