“Bogati su oni koji nemaju želja, a prosjaci su oni koji stalno žele imati još više” – Diogenes

Čovek kao ponor želja je truo. Dok čovek kao izobilje slobode predstavlja blago. Dugo sam posmatrala ljude bez krova nad glavom, bez zanimanja, hrane, novca.. Na takvim ljudima sam često viđala osmeh. Možda zvuči primitivno postaviti pitanje “Zašto su oni srećni?”, ali većina tako misli.

Kada čovekova sreća ne zavisi od materijalnog on poseduje sve, dok čovek kojem su materijalne stvari uslov za sreću, ne poseduje ništa. Njega poseduju svi.

Većina nas konstantno traži razlog za sreću. Konstanto sebe uslovljava i kažnjava, uskraćujući sebi sreću sa kojom je svako od nas rođen da živi. Međutim ako ne dobiješ ono što želiš, kako ćeš se osećati? -Grozno. Jer zavisiš od svega. Osobe koje svakako nemaju ništa, ne očekuju ništa. Zato su srećni i mogu se samo pozitivno iznenaditi ako nešto dobiju. Ali ljudi koji stalno žele više, bolje.. ne daju sebi pravo da budu sraćni bez toga. Grabe bez prestanka, a onda ih ugrabi život.

Tada ne postoji ništa što im može pomoći.

Zato naučiti da živiš slobodan, bez ikakvog uslova za sreću jeste život. Ne dozvoliti drugima da ti utiču na rapoloženje jeste život, ne zavisiti od materijalnog jeste život… Mnogi posmatraju prosjake na ulici sa sažaljenjem, ali pravi prosjaci su ti koji druge žale.

Kada dođete u stanje da vas apsolutno ne zanima da li će vas neko pozvati, da li ćete dobiti taj posao, taj novac, te stvari.. postajete bogati, bogati izvan svih granica.