Čim je kročio u crkvu Svete Petke, promenio je veru: Ovako je Amerikanac postao srpski pop

Partenijus Tarner odrastao je u porodici američkog vojnog oficira i tokom detinjstva često se selio. Bio je protestant i u mladosti je sledio hrišćanstvo u njegovom zapadnom obliku, ali već tada je osećao da mu nešto nedostaje. Studirao je umetnost i filozofiju na koledžu, gde se sve dublje zaljubljivao u duhovnost, post i molitvu — elemente koje nije mogao da pronađe u tradicionalnim protestantskim zajednicama.

Dok je živeo na Havajima, poželeo je da nauči grčki jezik. To ga je dovelo u kontakt sa grčkom pravoslavnom crkvom. Nije ni slutio da će taj prvi susret sa liturgijom, ikonama i duhom pravoslavlja potpuno promeniti tok njegovog života.

Zajedno sa suprugom počeo je da posećuje pravoslavne bogosluženja i učestvuje u životu crkvene zajednice. Iako je tada još uvek bio protestantski pastor, postajalo mu je jasno da njegovo duhovno srce pripada pravoslavlju.

Po povratku iz Havaja, Partenijus i njegova supruga selili su se u San Francisko, a zatim u Tenesi, gde su otvorili pravoslavnu knjižaru i kafić. Knjižara je postala centar okupljanja za mnoge pravoslavce i radoznale Amerikance koji su želeli da saznaju više o istočnom hrišćanstvu.

“Naš mali lokal je bio više od mesta za kupovinu — postao je misijska tačka, mesto razgovora, razmene i duhovnog rasta”, seća se Partenijus.

U Tenesiju je upoznao oca Bojana iz Srpske pravoslavne crkve Svete Petke u Nešvilu. Ubrzo nakon penzionisanja, pozvan je da se priključi radu u toj crkvi i postane sveštenik. Taj trenutak je označio zvaničan prelazak Partenijusa Tarnera iz protestantskog pastora u pravoslavnog sveštenika — srpskog popa.

Danas nosi mantiju sa ponosom, služi liturgiju, propoveda, krštava i venčava vernike Srpske pravoslavne crkve u Americi, i aktivno učestvuje u duhovnom životu zajednice.

Iako je njegova priča naišla na oduševljenje u mnogim pravoslavnim krugovima, kod nekih Amerikanaca izazvala je čuđenje. Kako neko, ko je bio duboko ukorenjen u protestantskoj veri, može tako radikalno da promeni pravac? Partenijus je na to jednostavno odgovorio:

“Osetio sam istinu. A kada jednom pronađeš istinu, nema povratka.”

Partenijus veruje da sve više Amerikanaca, razočaranih komercijalizacijom i površnošću moderne religije, počinju da se okreću pravoslavlju. Srpska crkva u Nešvilu postala je dom za mnoge obraćenike, a Partenijus je živi dokaz da prava vera prevazilazi geografiju, jezik i kulturu.

“Bog nas ne bira prema pasošu, već prema srcu. I ako srce iskreno traga za Njim, naći će put — pa makar vodio i preko okeana, do Srbije.”