Danas vam pišemo o jednom od najvažnijih hrišćanskih praznika, Vavedenju Presvete Bogorodice. Ovaj praznik, koji se slavi 4. decembra, podseća nas na trenutak kada je Bogorodica, kao trogodišnja devojčica, prvi put uvedena u hram Božji.
Vavedenje je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i jedan od pet posvećenih upravo Presvetoj Bogorodici, što ga čini posebnom i svetom prilikom za sve pravoslavne vernike.
Vavedenje se slavi u sećanje na dan kada je Marija, majka Isusa Hrista, sa svojim roditeljima Joakimom i Anom, došla u Jerusalim kako bi ispunila zavet. Prema jevanđelskom predanju, Joakim i Ana su obećali Bogu da će, ako dobiju dete, to dete posvetiti Njemu na službu. Kada su imali trogodišnju Mariju, odlučili su da je dovedu u hram, ispunjavajući tako obećanje. Ovaj čin je simboličan jer je označavao potpuno predavanje volji Božjoj.
Marija je sa svojim roditeljima učinila veličanstven ulazak u hram. Kako je zapisano u knjigama, pred njom su išle device sa zapaljenim svećama, a ona je bila obučena u bogate, carske haljine, kao što dolikuje kćeri carevoj i nevesti Božjoj. Zanimljivo je da je Vavedenje bilo slavljeno i u manastiru Hilandar, gde je i danas smatrano posebnim danom, a liturgiju su predvodili srpski sveštenici. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru, 21. novembra, Svetogorski manastiri, uključujući Hilandar, slave ga 4. decembra.
- Bogorodica je jedina žena kojoj je bilo dopušteno da stane na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja. Upravo iz tog razloga ona se smatra zaštitnicom čitave Svete Gore, a njen kult je duboko ukorenjen među vernicima u Grčkoj i na Atosu. Ovaj praznik nije samo religiozan, već nosi i snažnu kulturnu vrednost, a narodne predaje i običaji koji su vezani za Vavedenje svedoče o velikoj važnosti koju ovaj dan ima u životima običnih ljudi.
Na ikonama koje prikazuju ovaj praznik, Bogorodica je obično prikazana u pratnji devica sa zapaljenim svećama, što simbolizuje njen ulazak u hram. Takođe, na mnogim ikona iz tog vremena može se videti scena iz jerusalimskog hrama, gde prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, dočekuje trogodišnju Mariju. Ovaj trenutak označava početak njenog života posvećenog Bogu, jer je u hramu ostala sve do svoje dvanaeste godine.
Vavedenje se slavi i kao krsna slava u mnogim porodicama, a vernici se okupljaju u crkvama i manastirima kako bi proslavili ovaj značajan događaj. Osim što je verski praznik, on je i simbol nade i molitve, naročito za žene koje žele da postanu majke. U mnogim mestima postoji običaj da žene koje nemaju decu, na ovaj dan odu u manastire, poput manastira Crkvica, kako bi se pomolile za dar potomstva. Pored toga, u nekim selima u južnom Pomoravlju, posle crkvene službe, okupljaju se mlade koje su se udale tokom jeseni, a sve su ukrašene cvećem.
- Zanimljiv je i običaj da se na Vavedenje ne koriste noževi, makaze ili bilo kakvi sečivi. Veruje se da će, ako se na ovaj dan ne koriste oštri predmeti, čeljusti zveri biti zatvorene tokom zime, čime se štiti usmena higijena i sreća u toku predstojeće godine. Ovaj praznik, dakle, ima duboko ukorenjena verovanja i običaje koji čine da se osećamo povezano sa tradicijom i božanskom zaštitom.
Na kraju, Vavedenje Presvete Bogorodice je i dan kada je post obavezan, jer se praznik poklapa sa velikim Božićnim postom. To je vreme kada vernici pokazuju svoju posvećenost, pokajanje i veru, pripremajući se za dolazak Isusa Hrista. Vavedenje je dan kada se podsećamo na snagu vere, nade i posvećenosti, a običaji i narodna verovanja samo dodatno potvrđuju duboko poštovanje i ljubav prema Majci Božjoj.
Na ovaj dan, vernici širom sveta, kroz molitve i obeležavanje praznika, ne samo da časte Bogorodicu, već i obnavljaju svoju duhovnu snagu i povezanost sa Bogom i Božijim voljom
