Idu li naivnost, dobrota i glupost u istom paketu? Keri je sebe smatrala pravim primerom i dokazom da je upravo tako. U vezu s kolegom ušla je čista srca i duše verujući da će taj odnos biti otvoren, uzajaman i ako se još neke kockice poslože, nadala se da će to prerasti u nešto čvrsto i ozbiljno.
Samo je o tome sanjala, u takav odnos želela da unese sve svoje emocije i planove za budućnost. Ali, na njenu sreću, Deni nije bio proračunat niti je pokušao da je zavlači. Jednostavno, nije umeo da kaţe ne svojoj dragoj majci i čim je to shvatila, Keri je znala šta joj je činiti. Naime, Deni je pristojan momak, dobrih manira, ali mu nedostaje čvrstina, odlučnost, volja i želja da bude samostalan. Ponekad joj se činilo da se on nikad neće izvući ispod majčinih skuta. U nekom je trenutku čak posumnjala u to da je on
slika i prilika tipičnog edipovca, pa se naljutila na sebe zbog takvog zaključka. Doduše, nosio je on u sebi ponešto od odlika takvih kompleksaša, ali bila bi to isuviše gruba kvalifikacija.
Očekivala je posle mesec dana zabavljanja da će s vremenom Deni sve manje pričati o svojoj roditeljki, da će je manje porediti s njom, kao i da neće svaki svoj sud o svetu, čak i beznačajne situacije, potkrepiti njenim stavom i mišljenjem. Ali u jednom trenutku to ju je užasno počelo nervirati. Tako je,
dok su sedeli u mirnom restoranu i večerali, Keri stekla utisak da je i njegova mama s njima za stolom.
