Arijanu je preplavio užas istog intenziteta, kojeg je osetila onoga dana kada su Taliju i nju napustili roditelji, i ostavili ih da žive za babom i dedom. Tada je bila dete, i jedva je preživela osećaj odbačenosti. Sada je bila odrasla, ah više nije imala nikoga, sa kim bi podelila svoju tugu, strah i usamljenost. Uverena u to da joj je život spremao još podjednako strašnih dešavanja, da je takva bila njena sudbina, Arijana je klonula na prag i neutešno zaplakala. Talijin odlazak je predstavljao kap koja je prelila čašu gorčine i teskobe, sa kojom se svakodnevno borila. Više nije…
952
