Dr Gordon Nojfeldu, koautor knjige “Prigrlite svoju decu: Zašto su roditelji važni”, kaže da cilj roditelja jeste da, kad god je to moguće, podstaknu dobre namere kod deteta.
“Naš sledeći izazov je da iskoristimo svoj uticaj da nagovorimo dete da cilja u pravom smeru – ili barem u pravcu koji ga neće odvesti u nevolju”, kaže on.
Za mlađu decu, dr Nojfeld, koristi analogiju “vožnje” automobila kao deo vožnje u zabavnom parku. Dete ima svoje ruke na volanu i misli da vozi, ali na kraju je roditelj glavni.
Foto: Shutterstock
Primera radi, roditelj može podstaknuti dobre namere kada traži od deteta da pomogne u pranju automobila tako što će reći:
“Prošli put kada smo zajedno prali auto, bio si mi od velike pomoći, jer si mogao da dođeš do zaista niskih mesta ispod automobila pomoću creva. Našao si prljavštinu koju ja nisam mogao ni da vidim. Da li bi bio spreman da mi ponovo pomogneš u tome za nekoliko minuta?”
Za stariju decu, dr Gordon Nojfeld preporučuje da podelite svoje vrednosti ili da u njima pronađete seme vaših vrednosti sa istim ovim ciljem.
Na primer, “Kada sam uznemiren, pokušavam da upotrebim svoje reči i izrazim svoja osećanja, umesto da vrištim ili govorim loše i grube reči. Mislim da si dovoljno star da probaš ovo, mogu li da računam na tebe, da pokušaš da kažeš ‘osećam se…’, umesto da vrištiš na nas?”
Foto: Profimedia
Dodavanje pitanja: “Mogu li da računam na tebe?” još jedan je moćan način traženja dobrih namera.
Podsticanje dobre namere ne funkcioniše uvek ili ne mora da funkcioniše odmah, ali sadi seme i postavlja kompas u pravcu na koji treba ciljati.
(Pod)sticanje dobrih namera takođe se povezuje sa sadnjom semena na još jedan moćan način. Ako svojoj deci ili tinejdžerima damo poruku da mislimo da su na neki način “beznadežni” ili “neupravljivi”, oni to počnu da internalizuju i misle: “Pa ako moji roditelji misle da sam loš, onda bih mogao i biti loš”.
Međutim, ako nastavimo da sadimo seme pozitivnosti i ohrabrenja, onda i naša deca i tinejdžeri usvajaju ove misli. Kada kažemo našem tinejdžeru: “Verujem u tebe da donosiš zdrave izbore”, to će mu biti na umu kada se nađe u nekoj nezgodnoj situaciji gde postoji šansa da pogreši.
Foto: Shutterstock
Dr Gordon Nojfeld nas takođe podseća da je ova moćna praksa “izgovaranja dobrih namera” najefikasnija kada imamo jaku vezu sa svojim detetom. Što veću bliskost naše dete oseća sa nama, to više želi da sledi naše vođstvo i da bude neko na koga možemo da računamo.
Naš nivo povezanosti sa našim detetom takođe utiče na nivo njegove motivacije. Deca i tinejdžeri se osećaju više motivisanim kada se osećaju povezanije sa nama. Mi smo njihova primarna vezanost i oni moraju da osete veoma sigurnu bazu da bi potom mogli da se uključe u druge aktivnosti i zadatke.
Stil / Yumama
