Druga šansa

Još samo malo i videće Galvina… Jedinog muškarca koga je ikada volela, i jedinog koga će moći da voli… Spustila je pogled niz svoje tclo i tužno se osmchnula. Tokom vožnje od Los Anđclesa do Feniksa, bar sto- tinak muškaraca joj je, na razne nači- ne, pokazalo da im se dopala. Vozači, sa kojima se mimoilazila na putevima, su joj mahali ih svirah sirenama. Rad- nici nabenzinskim pumpama su joj se udvarali, slučajni prolaznici dobacivali, gosti restorana, u kojima je pravila predahe, su joj slali pića ih slatkiše i predlagali joj da se upoznaju.
Niko nije ostajao imun na njenu pojavu. Čak su je i žene odmerava- le, veoma upadljivo, sa neskrivenom zavišću. Skajler nije bila samo vitka, dugonoga i lepa, već je imala izuzetno
držanje, pečat otmenosti na hcu, kao i manekenski hod.
Toga dana je obukla šorts od isečenih farmerki, belu tuniku sa spuštenim rukavima i lctnje čizme od teksasa sa otvorenim prstima, odevnu kombinaciju koju su mogle da iznesu samo žene sa besprekomim figurama.
A takva je Skajler bila.
Uvek je izgledala kao glumica iz nekog muzičkog video spota. Pomalo divlja, neukrotiva, neuhvatljiva, previše svoja… Kao ncdosanjani san koji je, onima koji bi je poželeh, mogao da se pretvori u noćnu mom.
Niko nije mogao da pretpostavi daje ona pripadala muškarcu koga nije videla pet dugih godina. Da je u svom srcu nego vala ljubav samo pre- ma njemu. Da je njeno telo čeznulo jedino za njegovim dodirima. Da je patila za njim, toliko jako, da je to prelazilo u bol.