Ogorčenost koja je izbijala iz njenih reči bila je očekivana i dobro poznata Dunjinom prijatelju. Čitav kraj znao je priču o toj porodici, tačnije, o toj ženi, majci dvoje dece, koja se oblačila i ponašala kao tinejdžerka, izlazila noču i dolazila u zoru, raščupana i mrtva pijana. Ono što niko nije znao bio je identitet oca njenog prvog deteta Dunje. Ni Dunja nije znala ko joj je otac. a Gordana je na svako kćerkino pitanje s tim u vezi odgovarala da je taj muškarac toliko nevažan da mu je i ime zaboravila.
Naravno, Dunja je želela da sazna makar ime svog biološkog oca. Verovala je da je začeta u kratkoj avanturi, a možda je reč i o seksu za jednu noč, pa Gordana zapravo ne zna ko je otac njenog deteta, jer je bila s više muškaraca istovremeno. Mučilo je Dunju to što joj se Činilo da će do kraja života ostati tajna čije gene nosi. Za drugo dete, bebu od devet meseci, znalo se mnogo više. jedno vreme činilo se da se Gordana zaljubila i da će zaboraviti na dotadašnji razvartni život. Naime, srela je starog školskog druga i ispostavilo se da je on razveden i slobodan, ali i imućan poslovni čovek, idealna prilika da se Gordana skrasi i da bude i finansijski obezbedena. Ta ljubavna veza potrajala je nekoliko meseci, a čim se ispostavilo da je ona u blagoslovenom stanju, čovek ju je napustio, jer nije nameravao da se ponovo ženi niti je smatrao da je Gordana podobna za bilo šta drugo osim za krevet. Kao ljubavnica bila je neprevazidena, prljava i maštovita, spremna na svakojake igre i perverzije samo da zadovolji svog muškarca. Ali van kreveta bila je samo teret.
Gordana ni pomišljala nije na abortus. Rodila je tu bebu verujući da će se njen otac ipak pokajati i vratiti, makar da ostavi koju kintu. Međutim, to se nije desilo i sad je imala dvoje dece. Dunja nikako nije mogla shvatiti da je to njen mali polubrat. Bio je sladak, malen, poput igračke, ali ona nije želela da ga zavoli. Nikad nije pokazivala nežnost mada nije odbijala da ga nahrani…
