Tragajući za ljubavlju, težimo dubokoj povezanosti i bliskosti i kad ih osetimo i doživimo, češće nego da se zadržimo na tom nivou i postavimo granice, nastavljamo da produbljujemo povezanost i stvaramo simbiotske veze u kojima je naš identitet bitno određen vezom i partnerom, ili u kojima smo potpuno podređeni partneru. Postajemo zavisni od partnera i bez njega ne znamo ko smo i nemamo smisao. Deluje zastrašujuće, ali traumatska povezanost u kojoj granice ne postoje, ili su nejasne i labave, tako radi.
Ova dinamika u kojoj prosto ne znate gde se završava vaše i počinje sopstvo druge osobe, može se odvijati u različitim bliskim odnosima i karakteristična je za kontrolišući roditeljski odnos u kome je roditelj previše uključen u život svog deteta (a ono nesamostalno i emocionalno zavisno od odobravanja roditelja), ili za partnerski odnos u kome jedna osoba žrtvuje svoje ciljeve u karijeri da bi očuvala brak.
Traumatska povezanost je slojevita i kompleksna, ali obično se reflektuje kroz snažnu želju da ugodite drugoj osobi, ili da je ne uznemirite, zbog čega ćete odricati svojih želja i potreba. To možete doživeti kao najdublju moguću povezanost, a svoju žrtvu kao vrhunski čin ljubavi, ali ta dubina vas može progutati i apsorbovati do te mere da izgubite svoju individualnost, nezavisnost i samodovoljnost.
Pročitajte i ovo: Šta je emocionalna zavisnost i kako je prevazići
Kako se prepoznaje traumatska povezanost
Ako nemate jasne granice sa voljenom osobom, svako neslaganje možete osećati kao pretnju bezbednosti svoje veze, možete verovati da sukobljavanje i izražavanje neslganja znači prekid i udaljavanje i zato insistirati na potpunom skladu i slaganju u svemu. Ukoliko se oboje tako osećate, možete delovati kao vrlo skladan par i stvoriti simbiotsku vezu u kojoj ste jedno drugom najpotrebniji i savršeno dovoljni, sa istom grupom prijatelja.
Takvi parovi su oni koji svuda idu zajedno i sve rade zajedno i sa kojima se ne možete družiti ponaosob, već isključivo u paru i niko od njih dvoje ne može biti vaš prijatelj od poverenja, jer možete biti sigurni da oni sve poveravaju jedno drugom i da niko od njih neće videti razloga da tajnu koja mu je poverena ne podeli sa partnerom. Kad su razdvojeni su uznemireni i gotovo bolesni i spremni su na svaku vrste žrtve da bi stalno bili zajedno. To svakako nije definicija zdrave veze, ali ako je dvoje ljudi srećno i njihova traumatska povezanost im pruža sigurnost, bliskost, zadovoljstvo i ljubav kakvu traže, to je njihov izbor koji treba poštovati.
Drugi način na koji se traumatska povezanost ispoljava jeste kad jedna osoba postane zavisna i podređena u odnosu i odriče se svojih potreba da bi udovoljila svom partneru, njegove brige i problemi postaju njeni i preuzimaju emocije svog partnera kao da su njihove. Zavisna osoba može pronaći satisfakciju u dubini i sveobuhvatnosti svoje vezanosti, ali partner može težiti za više nezaviznosti i udaljavati se, jer oseća da ga takav odnos guši i sputava, što zavisnu osobu užasno povređuje. Ona čini sve što može da spase odnos, a to je začaran krug još većeg podređivanja kojim gura partnera od sebe.
Kako prevazići preteranu zavisnost u vezi
Parovi sa zdravim granicama imaju svoj integritet, identitet i nezavisnost i lakše mogu da prevaziđu sukobe i nesuglasice. Prihvatanje različitosti obogađuje odnos, a parovi su ohrabreni da bolje komuniciraju na način poštovanja i uvažavanja međusobnih individualnih potreba i želja.
Ako ste u odnosu u kome vas vaše zavisničko ponašanje dovodi u ranjiv i nezavidan položaj, korisno je da istražite šta vas navodi na takvo ponašanje. Možda je traumatska povezanost model koji ste usvojili u detinjstvu i koji prenosite na svoju vezu, ili potiče od straha od odbacivanja i napuštanja.
Pošto se vaš identitet može izgubiti u zavisničkom odnosu, odvojte vreme da razmislite o svojim potrebama, sviđanjima i nesviđanjima i mestima na kojima biste mogli da postavite granice. Fokusirajte se na istraživanje sebe i svog pojedinačnog identiteta, možda kroz stari hobi koji ste zapostavili, ili razvijanje novih interesovanja nezavisno od partnera, samostalno ili sa svojim prijateljima. To vam daje mogućnost da steknete neka samostalna iskustva u kojima ćete pronaći zadovoljstvo, dok istovremeno partneru omogućava da „diše“ i uživa u vremenu koje provodi bez vas.
Sama pomisao da partner uživa u nečemu bez vas, može biti zastrašujuća i zabrinjavajuća – vrlo je teško i neprijatno kada se traumatska povezanost raspakuje i kada pokušavate da radite kroz nju. Verovatno ste duboko upleteni i naviknuti na zavisničko ponašanje i postavljanje granica i promena svoje uloge u odnosu predstavlja dalek iskorak van sopstvene zone komfora.
Terapija vam može pomoći da se uskladite sa sobom i prilagodite novom načinu postojanja u vezi i van veze i da identifikujete zavisničko ponašanje i povežete se sa partnerom na načine kojima ćete se približiti konceptu zdrave veze i proširiti svoje emocionalno iskustvo.
Pročitajte i ovo: Prava razlika između zavisnosti i ljubavi
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
