Kad sam bila sedam meseci trudna, saznala sam da me je muž prevario. Toliko sam se uznemirila da sam završila u bolnici, a moj muž je spakovao svoje stvari i otišao svojoj ljubavnici. Ležim tako na infuziji, plačem. I onda moja svekrva ulazi u sobu. Sela je na ivicu kreveta i rekla: „Lena, nikad te nisam volela, zato naš odnos i nije bio dobar. Ali mislim da je ono što je moj sin uradio odvratno. Žao mi je što ga nisam dobro vaspitala. Možda nikad nećemo biti prijateljice, ali ti pod srcem nosiš moje unuče i ja sam tu za tebe.“
Nije bilo nekih posebnih emocija: donela mi je spavaćicu, papuče, šolju, domaću hranu, a zatim me ispratila kada su me otpustili. Upravo je moja svekrva došla po mene i moju ćerku iz porodilišta (moji roditelji više nisu živi). Sada živim sa bebom kod nje — ne mogu više da priuštim iznajmljeni stan kao ranije. Moja svekrva mi mnogo pomaže oko ćerke i iskreno sam joj zahvalna za sve.
