Desanka Maksimović svojim stihovima milovala je dušu čitaocima, a njene misli bile su zvezda vodilja mnogim ljudima u tešim prevemnima. Ova neverovatana dama nije bila samo pesnikinja, več i romansijer, pisac za decu, prevodilac sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog, ali najbitnije od svega – imala je dušu koja bi otopila i najveći ledeni breg.
Međutim, kada bi se susrela sa osobama koje i nisu imale laku narav, te im nije bilo strano da uvrede ili ponize, imala je uvek spreman odgovor koji bi ih posramio i vratio na mesto, a istakla ga je u pesmi “Večernja molitva”:
“Na sve reči uvreda treba se smešiti tužno i blago.
Ne treba reći ni jednu reč prekora, treba se smešiti samo, tužno i blago.
Slatko se spava na osmehu praštanja, svaka misao procveta u srebrnu nezemaljsku stabljiku.
I ruka onog koji duše sadi miluje samilosno cele noći svaki kucanj srca“, poručila je Desanka Maksimović svima koji se nađu u sličnoj situaciji.
Foto: preentscreen/Youtube
Život jedne od najposebnijih Srpkinja
Rođena 16. maja 1898. godine u selu kod Valjeva i najstarija od osmoro dece od oca Mihajla i majke Draginje. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a predavanja je slušala zajedno sa Milošem Crnjanskim. Njene su pesme prvi put objavljene u književno-političkom časopisu “Misao”.
Kako je bila zainteresovana za svetsku književnost dobila je stipendiju franciske Vlade i nastavlja studije u Parizu još godinu i po dana.
Po povratku u Beograd, Desanka se odlučuje da predaje u školama. Zapošljava se u Prvoj ženskoj gimnaziji i upoznaje nadarenu učenicu Miru Alečković. Tu počinje i njihovo prijateljstvo.
Naime, Desanka joj je predavala srpskohrvatski, a Mira Alečković je njome bila oduševljena. Razlika u godinama nije smetala ovim pesničkim dušama, pa su postale veoma dobre prijateljice. Maksimovićeva je svesrdno podržavala mladu Miru. Imala je razumijevanja za sve njene maštarije i visoko mišljenje o stihovima one koju su mnogi kritičari književnosti smatrali njenom naslednicom.
Malo je poznato da je Desanka Maksimović spasila Miru iz nnemačkog logora Gestapoa, za vreme rata, i to uz pomoć Patrijaršije. Godinama kasnije Mira Alečković je insistirala da se izgradi spomenik pesnikinji Desanki Maksimović, na Tašmajdanu, a kada je izgrađen nije bila pozvana na otvaranje
Foto: Printscreen Facebook/Desanka Maksimović
Prva velika ljubav u 35. godini
Priča se da je valjevska gimnazijalka bila zaljubljena u Dragoljuba Obradovića. Međutim, velika Desanka Maksimović očigledno nije priznavala te dečije, školske simpatije. U intervjuima je govorila da je Rus sa kojim je provela ceo život bio njena prva ljubav.
“Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili”, pričala je slavna pesnikinja.
Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu.
Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.
Foto: Youtube Printscreen / Pobednik1985
– Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – opisuje Maksimović.
Slastikov je bio ruski emigrant, mladi kadet koga su tokom Prvog svetskog rata zarobili Turci. Dugo mu je trebalo da dopre do Beograda, a onda se 1933. godine oženio Desankom, koju je čekao i strpljivo voleo.
Posle venčanja je završio glumačku školu i ubrzo dobio ponudu da glumi u pozorištu u Skoplju, ali je istom brzinom to i odbio – zbog Desankine službe u Beogradu.
“Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta” kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga – govorila je naša pesnikinja.
I Sergej je bio poetska duša, dečije pesme koje je pisao potpisivao je kao “Kalužanin” – u slavu svoje rodne Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve.
Foto: Wikipedia
Mnogi su bili iznenađeni Desankinom odlukom da se uda za sirotog ruskog emigranta, govoreći joj da je mogla bolje, ali ona je dvema rečenicama zauvek odbila od sebe sve udvarače.
“Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela” odgovarala je Desanka.
Sergej je preminuo dve decenije pre pesnikinje, a Desanka je ostala verna njihovoj ljubavi do samog kraja, više nikada nije pogledala drugog muškarca.
Nakon njenih dela i učinka na tadašnju kulturu, Maksimovićeva dobija 1968. godine Orden časti, a 1992. patrijarh Pavle uručuje joj orden Svetog Save uz mnoge reči hvale, ističući da je njeno delo neprocenjivo.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: “Predosećanje”, “Strepnja”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Na buri”, “Tražim pomilovanje” i “Pokošena livada”.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama “Krvava bajka” – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
Poslednji govor, na njenoj sahrani 1993. godine držao je Dobrica Ćosić.
