Zašto da izigravamo nešto što nismo? Nema objektivne potrebe za tim, ali neki ljudi to iznova i iznova čine. Onda se desi da je jaz između onoga što smo mi i onoga za šta vjerujemo da jesmo i pokazujemo se takvi, zapravo ogroman.
Naša ličnost je maska koju nosimo pred drugima, a suština je ono što smo mi zaista. Često se ova dva pojma poistovjećuju. Rađeni su mnogobrojni eksperimenti koji su istraživali ličnost i suštinu. Mnogo puta se ispostavljalo da je suština ljudi na nivou male djece od 5 godina.
Oni život provode u tako jednom letargičnom stanju misleći da žive pravi život, onaj koji žele i da poznaju sebe i svoju realnost. Nažalost, mnogi od njih obmanjuju sebe, ali ne žele to da priznaju i po svaku cijenu nastavljaju da žive na takav način.
U potpunosti se srode sa osobom koju su stvorili, sa ličnošću koju su stvorili da bi se predstavili drugima i onda zaborave ko su i šta su oni zapravo. Takvi ljudi svjesno žive svoj život u iluzijama koje su sami stvorili. Erih Fromm, psihijatar je u jednom od svojih citata ukazao na licemjerne osobe.
On kaže sledeće: “Osoba može igrati mnogo uloga i biti subjektivno sigurna da je svaka od njih zapravo on. U stvari, osoba igra svaku ulogu u skladu sa svojim idejama o tome šta drugi očekuju od njega i kod mnogih ljudi, ako ne i kod većine, prava ličnost je potpuno ugušena pseudo-ličnošću”.
