Serija “Tvrđava”, koja je od samog početka privlačila veliku pažnju publike, došla je do svog emotivnog kraja. Poslednja scena ostavila je snažan utisak i mnoge gledaoce dovela do suza. Glavni junaci, okupljeni u tišini i seti, još jednom su zapevali pesmu “Marama plava” – melodiju koja u sebi nosi sećanja, rastanke i bolne uspomene na dom.
Emocije su bile na ivici pucanja. Luka, Darija i ostali likovi prisećali su se rodnog kraja, ognjišta koje su morali da napuste, ali i onih kojih više nema. U mislima su im bili Nikica i Momčilo, stradali junaci čija je sudbina zauvek obeležila njihove živote. Pesma je u tom trenutku postala tihi oproštaj, ali i znak večne povezanosti sa onima koji su ostali u sećanju.
Foto: Printscreen RTS
“Tvrđava”, kako su autori i najavili, počinje i završava se emocijom, a muzika ima ključnu ulogu u oblikovanju cele priče. Upravo zato izbor pesme za završnicu nije bio slučajan. Scenarista Goran Starčević, koji i sam vuče korene iz tih krajeva, objasnio je zbog čega je odabrana baš “Marama plava”, pesma koja je široj javnosti do sada bila gotovo nepoznata.
– To je možda najmanje poznata pesma u krajiškom svetu. Imao sam želju da pronađem melodiju za koju maltene čak ni ljudi iz tog podneblja ne znaju, a koja istovremeno povezuje sve ljude iz Krajine – rekao je Starčević u emisiji “Magazin Oko” na RTS-u.
Njegova namera bila je da pronađe autentičan zvuk koji još nije “potrošen”, pesmu koja ne pripada estradi, već srcu. Melodiju koja nosi iskrenu bol rastanka, ali i dostojanstvo onih koji odlaze.
Foto: Pritscreen RTS
– Našli smo pravi mali biser, pesmu koju će sada i oni prepoznati i slušati – dodao je Starčević, ističući da “Marama plava” simbolizuje onaj poslednji pogled ka kući, kapiji i dragim ljudima koje možda više nikada nećete videti.
Upravo zbog toga završna scena “Tvrđave” nije bila samo kraj jedne serije, već tiha, bolna posveta domu, sećanjima i svima koji su ostali u pesmi.
Tekst pesme:
MARAMA PLAVA
Još pamtim mater, maramu plavu,
vredne ruke kako mi mašu.
Pokojnog djeda, novčanik stari,
kapiju malu i kuću našu.
(Kapiju malu i kuću našu)
Odveo me život, ostalo je srce,
željno krša Dalmacije svoje.
Zato budan sanjam skoro svake noći
staru kuću i ognjište moje.
Zato budan sanjam skoro svake noći
staru kuću pod Dinarom što je.
