Kristina je imala 16 godina kada ju je seksualno napao momak od 20 godina: “30 godina sam to krila u tajnosti, a od njegovih reči mi se i danas povraća”

Kristina Vajman je pisac i novinarka koja je nedavno doživela šok. Ona je gledala emisiju Megin Keli, koja je rekla: “Postoji razlika između petnaestogodišnjaka i petogodišnjaka, znate?“ 

“Kada sam imala 16 godina, bila sam meta odraslog muškarca. Bila sam učenica trećeg razreda srednje škole, a on je imao oko 20 godina. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja, a doterivanje i seksualno zlostavljanje počeli su nekoliko meseci kasnije i nastavili su se povremeno skoro godinu dana.

U početku smo se družili u velikoj grupi. Pitao me je o školi i pričao mi je o ženama sa kojima je izlazio. Bio je neverovatno zabavan i neverovatno zgodan. Naše vreme zajedno dovelo je do privatnih telefonskih razgovora, tokom kojih me je pitao više o mom životu.

Bio je misteriozan. Bio je uzbudljiv. I posvećivao mi je pažnju na koju nisam navikla.

Jednog dana me je zamolio da izostanem iz škole kako bi se našla sa njim u njegovom stanu. Dobijala sam dobre ocene, i niko nikada ne bi očekivao od mene da bežim sa časa, pa mi je bilo lako da se iskradem, a da ne izazovem sumnju.

“Ne smeš nikome reći“, sećam se da mi je rekao.

Bila sam radoznala i uplašena i – nisam shvatila mnogo, mnogo kasnije – borila sam se sa teškim emocionalnim zanemarivanjem u drugim oblastima svog života u to vreme. Tako sam ga srela u njegovom stanu. Tu je doterivanje prestalo i napad je počeo.

Postoji mnogo razloga zašto maloletnici ne mogu da pristanu na seksualne odnose sa odraslima. Deca – uključujući tinejdžere – ne mogu da vide iza ćoška. Nemaju emocionalni ili psihološki kapacitet da u potpunosti procene rizik ili da znaju da su manipulisani, eksploatisani ili zlostavljani. Prema Pravnom fakultetu Harvard, „Na osnovu uzrasta i razvoja, deca – čak ni adolescenti – ne mogu u potpunosti da shvate prirodu i posledice ozbiljnih odluka, zbog čega mnoge oblasti prava (opšta medicinska zaštita, ugovori, vojna služba) obično ne dozvoljavaju deci da daju pristanak… Adolescenti se razlikuju u kognitivnom, emocionalnom i psihološkom razvoju u poređenju sa odraslima.“

Moj zlostavljač je iskoristio ove razlike u našem razvoju. On je, kao odrasla osoba, znao šta traži od mene, a njegovo insistiranje da to držim u tajnosti je dokaz da je razumeo rizike, pravne i druge. Ja sam, kao adolescent, znala da želim da se osećam voljeno. On je bio moje prvo potpuno seksualno iskustvo i ponosio se time što je moj „učitelj“. U to vreme, otvoreno me je opisao kao „fantaziju svakog muškarca“.

Sada imam 45 godina. Sećanje na te reči i lakoća sa kojom ih je delio, izazivaju mi mučninu.

Čuvala sam ovu tajnu skoro 30 godina. Trebalo mi je toliko vremena – i traženja terapije zasnovane na traumi – da bih razumela svoje iskustvo (iako, sigurno, postoje aspekti koji se možda nikada neće u potpunosti razumeti ili rešiti). Moje detinjstvo je osciliralo između normalnog i disfunkcionalnog, a svog zlostavljača sam upoznala nekoliko godina nakon što su se moji roditelji razveli. Njihovom razdvajanju su prethodile godine bračnih sukoba, alkoholizma i emocionalnog rata. Dok se ovaj čovek pojavio, već sam videla i čula stvari koje nijedno dete ne bi trebalo da vidi ili čuje.

Čvrsto verujem da me je emocionalna praznina koju sam doživela kao dete pripremila da budem manipulisana. Kada me je zlostavljač ciljao, doživljavala sam i svoje prvo slomljeno srce. 

Međutim, bez obzira na to šta se dešavalo u mom životu ili kroz šta sam prošla, ništa nije opravdavalo da ovaj čovek nastavi bilo kakvu vezu sa mnom. Uprkos tome koliko sam zrelo izgledala, nema opravdanja za ono što je uradio. Iako sam izgledala staro za svoje godine, bila sam maloletna, a deca, bez obzira na to kako izgledaju ili šta govore ili veruju, ne mogu dati saglasnost. Tačka.

Nisam sigurna da bih ikada podelila svoju priču, ali ovi nedavni događaji su me naterali da shvatim da je vreme. Nažalost, sigurna sam da postoji mnogo drugih koji su čuvali istu tajnu. Naše društvo nam govori da se stidimo, iako mi nismo ti koji su uradili nešto loše.

Zlostavljanje dece, predatorstvo i eksploatacija maloletnika trebalo bi da vređaju sva naša osećanja, bez obzira koju političku stranku podržavamo. 

Ono što se meni dogodilo nije bilo u redu. Ono što se dogodilo devojčicama koje je Epštajn zlostavljao nije bilo u redu. Ono što se dešava previše dece u ovoj zemlji svakog dana nije u redu. I svako ko provede čak i trenutak svog vremena govoreći drugačije trebalo bi da bude prozvan.

Naša deca zaslužuju bolje. Naše devojčice i žene zaslužuju bolje.”

(Kristina Vajman/Huffingtonpost)

Kristina Vajman je autorka bestselera USA Today i nastavnica koja živi u Mičigenu. Njen predstojeći roman „Breakout“ je svež i zabavan roman za srednjoškolce o devojčici sa hroničnim aknama koja pokušava da shvati kako da se oseća dobro u svojoj koži i dostupan je za prednarudžbu gde god se knjige prodaju, uključujući i preko lokalnih nezavisnih knjižara. Njen debitantski hit, „Jawbreaker“, je knjiga za srednjoškolce koja prati učenika sedmog razreda sa kraniofacijalnom anomalijom i nalazi se na listi najboljih knjiga časopisa Publishers Weekly za 2023. godinu. Njen roman iz druge godine, „Slouch“, o visokoj devojci koja se snalazi sa prijateljima, porodicom, samopoštovanjem i granicama, je na listi najboljih dečjih knjiga godine časopisa Bank Street.