“Kupila sam donorski materijal preko interneta kako bih postala mama: Ali kada sam dobila poziv za tajnu grupu na Fejsu, saznala sam šok istinu o donoru”

Džes Nirnberg (44) iz Los Anđelesa želela je da ima svoje dete. Pre tri godine odlučila je da postane samohrana majka po izboru, potpuno zaobilazeći potrebu za partnerom tako što je preko interneta kupila donorski materijal nepoznatog muškarca.

Godinu dana nakon što je dobila ćerku Kaju, Džes je otkrila neverovatnu istinu: njena beba ima skoro pedesetoro polubraće i polusestara. Sve je počelo kada ju je jedna žena, koja je koristila istog donora, pozvala u zatvorenu grupu na Fejsbuku.

“U početku me je to saznanje preplavilo, ali kada sam upoznala druge majke, počele smo da stvaramo prave veze. Moja ćerka ima 47 polubraće i polusestara, svi su mlađi od četiri godine. Možda nema brata ili sestru u kući, ali ima čitavu zajednicu”, kaže Džes, piše “Dejli mejl”.

U SAD ne postoji zakonsko ograničenje koliko dece jedan donor može da ima, iako neke banke interno postavljaju granicu na 80 ili 100 dece. Genetičari ovakve situacije smatraju prihvatljivim, a Džes se nada da će njena ćerka sa tom decom izgraditi trajne odnose i da će iz svega izrasti velika, proširena porodica.

Džesin put nije bio lak. U 33. godini, nakon teškog raskida, zamrzla je 34 jajne ćelije verujući da je time osigurala budućnost. Međutim, sedam godina kasnije, od 17 odmrznutih ćelija nijedna nije postala održiv embrion.

“Verovala sam da si zaštićena ako zamrzneš ćelije u tridesetim. Bio je to strašan šamar”, priznaje ona. Odlučna da uspe, prošla je kroz šest rundi vantelesne oplodnje (IVF), koristeći preostale ćelije i donorski materijal. Konačno, 2023. godine, prvi embrion je uspešno implementiran.

Džes se priseća trenutka kada joj je pukao vodenjak: “Sama sam sela u Uber (aplikacija za naručivanje vozila i prevoza) i otišla u bolnicu. Nikoga nije bilo da mi pruži podršku. Porođaj u samoći bio je jedan od najmagičnijih trenutaka, jer sam shvatila da imam moć da sve uradim sama.”

Ipak, realnost samohranog majčinstva donela je i velike finansijske poteškoće. Džes troši oko 5.000 dolara mesečno na dadilju i vrtić, uz dodatnih 500 dolara za hranu i odeću. “Živim od plate do plate. Novac uđe na račun i odmah izađe, ali razlog je vredan toga. Najteže je što sve velike odluke, poput izbora vrtića, moram da donosim sama, bez drugog mišljenja.”

Dok se Džes raduje putovanju u Diznilend sa grupom majki iz Fejsbuk grupe, priča o banci “Xytex” ima i svoju mračnu stranu.

Godine 2016. jedan par iz Kanade tužio je istu banku jer su bili dovedeni u zabludu o istoriji svog donora. Verovali su da biraju visokoobrazovanog čoveka sa koeficijentom inteligencije 160, a ispostavilo se da je reč o bivšem osuđeniku koji boluje od šizofrenije.

Taj donor je, pre nego što je prevara otkrivena, postao otac 36 dece u 26 porodica.

Džes se ne obazire na tuđe predrasude o porodici sa jednim roditeljem i smatra da njeno iskustvo nije drugačije od iskustva udovica ili razvedenih žena, uz jednu veliku prednost, a to je da se više ne oseća izolovanom na ovom životnom putovanju.