“Kupila sam famoznu kuću za 1 evro u Italiji i prošla kao bosa po trnju: Niko vam ovo neće reći”

Da vam neko ponudi vilu usred Italije za samo jedan evro, verovatno ne biste dvaput razmislili pre nego što se upustite u takav poduhvat.

Ipak, svedočanstva onih koji su prošli taj put otkrivaju da situacija nije nimalo ružičasta, te da renoviranje često košta više nego kupovina potpuno nove kuće.

Ovaj program je posebno privlačan Australijancima koji pokušavaju da reše stambeno pitanje u svojoj zemlji, s obzirom na to da italijanska vlada ne postavlja nikakva ograničenja za njihovo učešće u projektu “Kuća za jedan evro”. Izbor se na prvi pogled čini očiglednim: staviti se pod ogroman finansijski pritisak zbog skučenog stana od milion dolara u Sidneju ili uživati u životu u prostranoj italijanskoj vili koju ćete postepeno obnavljati?

Međutim, oni koji su krenuli u tu avanturu upozoravaju da je stvarnost daleko od idilične i mnogo skuplja nego što iko može da zamisli.

Pavel Durakijevič, koji živi na Siciliji već osam godina, kaže da ga ljudi neprestano zapitkuju o ovoj investiciji, ali on ostaje skeptičan.

Durakievič ističe da je, kada se uzmu u obzir administrativne takse, birokratija i stvarni troškovi obnove, kupovina za jedan evro zapravo loša ideja.

“Kupujete kuću za jedan evro, ali istovremeno polažete depozit od 3.000 do 5.000 evra i obavezujete se na potpunu obnovu u roku od dve do tri godine. Ako ne završite na vreme, gubite taj novac”, upozorava on.

Najveći problem leži u tome što su ove kuće najčešće ruševine u jezgrima istorijskih gradića i pod zaštitom su države kao kulturna baština. To znači da vam je potreban niz posebnih dozvola pre nego što uopšte dotaknete zid, a italijanska birokratija je toliko spora da postupak dobijanja papira može trajati godinama. Tako se može desiti da izgubite depozit jer niste ni stigli da počnete radove, a kada oni konačno krenu, troškovi neretko premašuju cenu izgradnje nove kuće od nule.

Isto je potvrdila i dvadesetpetogodišnja Džejla sa Floride, koja je svoju avanturu u mestu Musomeli na Siciliji opisala kao zamku u koju je zamalo upala.

“Koliko god mislite da ćete platiti, udvostručite tu cifru za svaki slučaj”, izjavila je ona za američki magazin “Slejt”.

Početni troškovi oko dokumentacije, koji su iznosili preko 5.000 evra, uz nemogućnost snalaženja u komplikovanom italijanskom sistemu, primorali su je da odustane od kupovine pre same finalizacije ugovora.

Uprkos brojnim nedostacima i negativnim iskustvima, program “Kuća za jedan evro” i dalje je izuzetno popularan na društvenim mrežama.

Sajtovi posvećeni ovoj temi beleže više od 50.000 poseta dnevno, a podaci pokazuju da je samo u pomenutom Musomeliju prodato više od 125 kuća otkako se grad priključio programu 2017. godine.

Čini se da je za mnoge magija italijanskog pejzaža i dalje jača od upozorenja o bankrotu.