U ritmu bluza

„Marcedes” uskoro napusti kanjon i izađe na put koji je vodio prema glavnoj ulici Lagune. Džeson se podrugljivo osmehnu dok je prolazio pored „Irvinovog pozorišta” gde su se održavali poznati Festival umetnosti, velike svečanosti i sjajne ceremonije… On, zatim, skrenu levo, lagano vozeći duž obale Pacifika. Sasvim uspori vožnju i usmeri svu pažnju na male radnjice, kafee i restorane koji su se nalazili s obe strane ulice. Konačno, ugleda ono što je tražio! Zaustavi se na parkingu, okruženom mnoštvom malih restorana i kafića. Izašao je, zaključao kola i ušao u jedan od njih.
Seo je za najudaljeniji sto u restoranu, u samom uglu. Njegova crna, uredno podšišana kosa i tamnograo, po meri sašiveno odelo, odudarali su od ostalih gostiju s dugim kosama i, uglavnom, obučenih u izbledeli džins. To ga, međutim, nimalo nije uzbuđivalo. Naslonivši se udobnije u stolicu, naruči sebi kapučino.
Unutra je bilo dosta bučno. Gosti su glasno pričali uz, povremeni, bučan smeh i uzvike. Džeson je pogledom pratr» vitku devojku koia je pošla prema maloj bini u prednjem delu prostorije. Uzela je gitaru koia je bila naslonjena uz ivicu pozornice, popela se na pozornicu i sela prekrstivši svoje duge, vitke noge. Duga, plava kosa dopirala je do njenog struka, padajući ravno preko ramena. Ona lagano poče da prebira po žicama gitare. Pesma, koju je svirala u ritmu bluza, zvuč čala je dobro i, ubrzo, stvorila prijatnu atmosferu muziciranja. Prateći sebe akordima gitare, ona poče da peva čistim i odlično postavljenim glasom. Posle svake pjesme. Posetioci su prilazili i spuštali novac u malu keramičku posudu koja se nalazila u prednjem uglu pozornica.
Završivši svoju tačku, ona siđe s bine i poče da Seta kroz restoran, držeći mali ćup od keramike u ruci. Povremeno bi zastala ćaskajući s gostima. Nekolicina joj je, neprimetno, stavljala presavijene novčanice u ruku. Ona se, uz osmeh, zahvaljivala…
Nastavak na broju 2

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.