Lepota olujnog neba

Premium ljubavni romani

Mimo svoje volje je pogledala u Dominika. Bio je to impulsivan gest. voden njoj nepoznatim motivima.
Pomislila je kako Dominik Vilfred nije imao lice sa pokeraškom maskom, poput svog oca, već je delovao kao iskren i otvoren momak, bez tajni, bez prevejanih misli. Već je stekla sličan utisak o njemu na osnovu fotografije u tabloidu, koju joj je Maja pokazala dok su boravile na Novom Zelandu. 1 tada se iznenadila otkrićem da Dominik nimalo nije podsećao na svog oca, koji je već na prvi pogled odavao utisak čoveka sa kojim je bilo nužno biti oprezan.
Sada, kada ga je upoznala, Mejbel je zaključila da joj Dominik Vilfred nije bio nimalo odbojan, iako je pripadao njoj mrskoj porodici. Naprotiv, nekako je uspela da ga posmatra izvan te šeme, i da ostavi otvorenom mogućnost da je bio za nijansu drugačiji od svog oca.
I sama Maja je pokazivala opiranje mehanizmu postojanja Vilfredovih, mehanizmu koji je pokretao njen otac. Ona je znala da su se poluge tog mehanizma pokretale najviše zahvaljujući pohlepi, zahvaljujući nezasitom apetitu za uvećavanje bogatstva. Na svoje nevešte načine ja pokušavala da se opire svemu tome, ali bi uvek posustala, najviše zbog toga što je imala psiholoških problema, što nije ovladala veštinom samokontrole.
Činilo se, međutim, da Dominik Vilfred nije imao problema te prirode. On je predstavljao oličenje zdravlja, onako snažan, umereno mišićav, smiren, pribran. Delovao je kao momak sa stavom, kao neko ko nije lutao i uzaludno pokušavao da definiše svoje principe.
Povrh svega toga, bio je veoma privlačan. Mejbel je morala da prizna da se, dok mu je malaksalo ležala na rukama, rado prepustila njegovoj brizi i snazi. On je definitivno bio muškarac pred kojim je mogla da ispolji slabost, kako bi iskusila čari njegovog zaštitništva.

Pridruži se i čitaj sve na sajtu
Uloguj se Pridruži se