Ljubiša Samardžić, legendarni glumac i reditelj, preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, u 81. godini života. Iako će ga publika zauvek pamtiti po nezaboravnim ulogama, osmehu i toplini, poslednje godine njegovog života obeležila je teška i iscrpljujuća borba sa opakom bolešću.

Samardžić je 2014. godine počeo da oseća prve zdravstvene tegobe. Isprva su to bile učestale vrtoglavice, zatim problemi sa ravnotežom i poteškoće u govoru. Simptomi su bili nagli, učestali i sve izraženiji, što ga je zabrinulo i navelo da potraži lekarsku pomoć.

Nakon detaljnih pregleda i magnetne rezonance, lekari su mu saopštili dijagnozu – agresivan tumor na mozgu, sa veoma lošom prognozom. U tom trenutku, prognoze su bile sumorne: govorilo se o svega nekoliko meseci života.

Uprkos mračnim prognozama, Ljubiša nije gubio veru. Odmah je podvrgnut hitnoj operaciji, nakon čega je usledio dug i bolan period oporavka. Lečen je u Srbiji, ali i u inostranstvu – pre svega u Nemačkoj i Italiji – gde je dobio dodatna mišljenja i najmodernije terapije koje su bile dostupne.

Pored operacija, prošao je kroz intenzivne cikluse zračenja i onkoloških terapija, koje su značajno iscrpile njegov organizam. Borba sa tumorom bila je neizvesna i iscrpljujuća, ali glumac nije odustajao, pokazujući neverovatnu snagu i istrajnost.

Iako je znao ozbiljnost dijagnoze, Samardžić nikada nije želeo da njegova bolest postane tema javnosti. Nije voleo spektakl oko patnje i želeo je da ga ljudi pamte po umetničkom radu, a ne po bolničkim danima. Zato je svoju borbu vodio tiho, u krugu porodice, daleko od očiju javnosti.

U poslednjim mesecima, kada je bolest napredovala, većinu vremena provodio je kod kuće. Bio je okružen suprugom, decom i unucima, koji su mu davali snagu i mir u tim teškim trenucima.

Poslednje dane Ljubiša je dočekao dostojanstveno, pomiren sa sobom i svetom. Bio je svestan da se kraj približava, ali do poslednjeg trenutka nije želeo sažaljenje. Njegova poslednja želja bila je da se pamti po svojim filmovima i ulogama, a ne po bolesti i smrti.

Sahranjen je tiho, bez pompe, na Novom groblju u Beogradu, u skladu sa sopstvenom željom. Na ispraćaju su bili porodica, prijatelji i kolege – ljudi koji su ga voleli i poštovali.

Iza sebe je ostavio više od 70 filmskih i televizijskih uloga, desetine režiranih i produciranih filmova, i neprocenjiv trag u kulturi Balkana. Dobitnik je najvažnijih nagrada, ali još važnije – ostavio je ljudskost, humor i toplinu po kojima će ga pamtiti sve generacije.