“Ljudska zloba uvek dolazi od nemoći” – Tolstoj

Kada čovek provede većinu svog vremena gledajući tuđe živote, njegov propada i umesto da tada krene da popravlja stvari koje su srušene, on nastavlja da se gleda druge ljude i pita se “Zašto se meni sve ruši, a kod njega je sve savršeno?” Vremenom u toj “nemoći”, navikavši da upoređuje sebe sa drugima, u čoveku se razvija orgoman bes i zloba. Da li je nemoć uzrok čovekove zlobe ili njegova posledica?

Posmatrajući svoj život i sami možete da zaključite da vas nikada neka osoba koja je toliko srećna i uspešna, zadovoljna, ostvarena i ispunjena nije ponižavala ili pokušavala da vam snizi vrednost. Dok oni koji su pokušavali sa toliko napora da nađu vaše mane, to bi izneli sa toliko radosti vama u lice. Dugo sam posmatrala ljude i njihovo ponašanje i shvatila sam da mnogi koji su mene “vređali” “ponižavali” i to za stvari za koje čak ja nisam bila ni zaslužna, su upravo bili ljudi iz moje blizine. Nekome može da zvuči prtenciozno, ali razlog tome jeste ljubomora i ta zloba koju su odgajili u sebi jer su navikli da gledaju tuđe živote. Zato ljudi kada vide da dobijate komplimente, imate uspeha u onome što radite i slično.. moraju da nađu “vašu slabu tačku” i javno vas ponize kako bi utešili sebe i rekli “Ma nije on/ona to što ostali misle.”

Slažem se. Čovek je nemoćan i njegov jedini štit jeste zloba. “Da li je nemoć uzrok čovekove zlobe ili njegova posledica?”Verujem da u obe verzije stoji dosta istine. Ali naručito u prvoj.