Nastavak priče
Poruka je glasila:
„Znam da ti je teško i znam koliko ti nedostajem. Znam da svake večeri pogledaš prema vratima i na trenutak pomisliš da ću ući. Voljela bih da mogu biti tamo, ali želim da znaš da nisam otišla iz vašeg života. Ono što smo zajedno stvorili ostalo je iza mene – u tebi i u našem sinu.“
Gledao sam u ekran i nisam mogao zaustaviti suze. Toliko mjeseci sam pokušavao biti jak pred svojim četvorogodišnjim sinom, govoreći mu da je mama sada na nekom ljepšem mjestu.
A onda je stigla nova poruka:
„Molim te, nemoj odustati od života. Naš sin te treba. Budi mu otac, ali mu pričaj i o meni. Neka zna koliko sam ga voljela.“
Srce mi je tuklo kao ludo.
Tada je stigla još jedna poruka:
„Pogledaj u ladicu pored kreveta. Tamo sam ti ostavila nešto što ćeš razumjeti tek sada.“
Ustao sam, prišao ladici i otvorio je drhtavim rukama.
Unutra je bila mala koverta sa njegovim imenom.
Otvorio sam je…
A ono što sam pronašao unutra potpuno me slomilo.
