Moja bratanica se udala za neverovatno bogatog čoveka. Bio je osebujan po tome što je činio sve da sakrije svoje bogatstvo. Nosio je jednostavnu odeću, vozio običan auto i živeo u pristojnoj, ali ne raskošnoj kući. Bukvalno je mrzeo druge multimilionere.
Ispričao mi je da je, kada je bio jako zainteresovan za Formulu 1, njegov otac kupio karting stazu samo za njega. Ukratko, postao je veoma dobar, osvojio nekoliko manjih šampionata i dobio mesto u trening kampu sa nekim aktuelnim F1 vozačima. Čim su shvatili da potiče iz bogate porodice, treneri i druga deca počeli su da ga tretiraju drugačije, praktično mu govoreći da nije dovoljno dobar i da će „platiti“ da postane F1 vozač.
Ta priča se ponavljala mnogo puta — od Oksfordskog univerziteta, gde je dobio stipendiju i nije plaćao školovanje, pa do skoro svakog poslovnog dogovora, gde su ljudi pokušavali da ga iskoriste samo zato što je basnoslovno bogat i „može da priušti“. Bilo je i sponzoruša, i svega ostalog.
Umesto da postane cinična verzija škrtog Skruža, on i njegova porodica su odlučili da kriju svoje bogatstvo. Želeli su normalan život i iskrene ljudske odnose.
