Moja prijateljica nije imala porodicu. Teško se razbolela i molila me za 6000 dolara. Taj novac mi je bio potreban, ali sam joj ga dala da bih joj spasila život. Zaklela se da će mi vratiti, ali je nestala.
Devet godina kasnije, čula sam da se vratila. Otišla sam kod nje spremna za raspravu, ali sam se zaledila kada sam je ugledala. Nosila je elegantno odelo i izgledala potpuno drugačije od osobe koju sam nekada poznavala. Umalo nisam pala u nesvest kada sam ušla u njenu kuću. Unutra sam videla sav nameštaj iz svojih snova—moderan, luksuzan enterijer kao iz najskupljih časopisa.
I ona sama bila je potpuno transformisana. Rekla mi je da je, nakon operacije, napustila grad kako bi počela iznova. Vredno je radila, učila, i na kraju postala partner u uspešnoj advokatskoj firmi. Sada se vratila u rodni grad da pokrene novi biznis—ali još važnije, da mi zahvali što sam joj spasila život.
Rekla mi je da proverim svoj bankovni račun. Kada sam to učinila, ostala sam bez reči: uplatila mi je 60.000 dolara kao znak zahvalnosti. Srušila sam se u njen zagrljaj, suze su mi lile niz lice. Taj novac je došao u trenutku kada mi je bio najpotrebniji. Bila sam sveže razvedena, emotivno iscrpljena i u očajnoj finansijskoj situaciji.
Rekla mi je da nikada nije zaboravila šta sam učinila za nju. Zapravo, vraćanje tog duga bilo je jedna od glavnih stvari koje su je motivisale da uspe.
