„Alisa u zemlji čuda“ važi za jednu od najčarobnijih i najvoljenijih knjiga svih vremena. Generacije su odrastale uz neobične likove, logičke igre i fantastične prizore, ne sluteći da se iza ove bajke krije priča puna tuge, usamljenosti, kontroverzi i nerazjašnjenih odnosa.
Iza imena Luis Kerol zapravo se krio povučeni profesor matematike – Čarls Dodžson, čovek čiji je život bio daleko mračniji nego što to naslućuju stranice njegove najpoznatije knjige.
Kako je nastala „Alisa“ – susret koji je promenio književnost
Sve je počelo sredinom 19. veka na Oksfordu, gde je Dodžson upoznao porodicu Lidel. Posebnu pažnju mu je privukla njihova ćerka Alisa – radoznala, britka i puna mašte. Tokom zajedničkih šetnji i vožnji čamcem, Dodžson joj je pričao priče koje su kasnije prerasle u „Alisu u zemlji čuda“.
Na jednom od izleta niz Temzu, 1862. godine, Alisa ga je zamolila da priču zapiše. Godinu dana kasnije poklonio joj je rukopis pod nazivom „Alisine avanture pod zemljom“, ne sluteći da će nastati jedno od najvećih dela svetske književnosti.
Luis Kerol – genije sa teškim unutrašnjim svetom
Iza slavnog pseudonima krio se čovek pun kontradikcija. Čarls Dodžson je patio od mucanja, migrena, anksioznosti i verovatno opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Bio je povučen, nesiguran među odraslima, ali se osećao opušteno u društvu dece.
Nikada se nije oženio, izbegavao je javne nastupe i strogo razdvajao svoj akademski život od književnog uspeha. Iako je bio slavan, ostao je usamljen.
Kontroverzni odnos sa Alis Lidel
Najviše polemika izazvao je njegov odnos sa Alis Lidel. Bio je snažno vezan za nju, pisao joj pisma, fotografisao je i provodio mnogo vremena s njom i njenim sestrama.
U viktorijansko doba ovakva bliskost nije bila neuobičajena, ali iz današnje perspektive mnogi detalji deluju uznemirujuće. Posebnu pažnju izazvale su fotografije dece u kostimima, pa čak i naga tela, koje je Dodžson snimao uz dozvolu roditelja – što je tada smatrano umetnošću, ali danas izaziva nelagodu.
Istoričari nikada nisu pronašli dokaze da je Dodžson imao seksualne namere, ali njegova emotivna vezanost za Alisu ostaje predmet rasprava do danas.
Nagli prekid prijateljstva i misterija koja traje
Godine 1863. prijateljstvo između porodice Lidel i Dodžsona naglo je prekinuto. Razlozi nikada nisu potpuno razjašnjeni, a ključne stranice njegovog dnevnika kasnije su namerno uklonjene.
Postoje teorije da je porodica smatrala da je postao previše vezan za Alisu, dok drugi veruju da je majka želela da ćerke uda u viši društveni sloj. U svakom slučaju, Dodžson je taj prekid doživeo izuzetno teško i nikada se od njega nije potpuno oporavio.
Alisa – devojčica koja je pobegla od sopstvenog mita
Odrasla Alisa pokušavala je da se distancira od lika koji ju je proslavio. Udala se, imala decu i vodila miran život, ali je sudbina bila surova – izgubila je dva sina u Prvom svetskom ratu i supruga ubrzo nakon toga.
U starosti je prihvatila svoju vezu sa knjigom, putovala u SAD i priznala da je ponosna što je inspirisala priču koja je obeležila svet.
Droge, simbolika i mračna tumačenja
Mnogi su u „Alisi“ videli aluzije na halucinogene supstance – pečurke koje menjaju veličinu, čudna pića, iskrivljenu percepciju vremena. Ipak, stručnjaci smatraju da su takva tumačenja nastala mnogo kasnije, naročito tokom 20. veka, i da više govore o savremenim čitaocima nego o samom autoru.
Knjiga koja krije tamnu senku
„Alisa u zemlji čuda“ danas se čita kao bajka, ali iza nje stoji priča o usamljenosti, potisnutim emocijama, društvenim pravilima i čoveku koji nikada nije pronašao mir.
Možda je upravo zato ova knjiga toliko snažna – jer je nastala iz duboke unutrašnje borbe, a ne iz bezbrižne mašte.
Jedno je sigurno:
nakon što upoznate pravu priču o Luisu Kerolu i Alisi Lidel, ovu knjigu više nikada nećete čitati istim očima.
