Vitamin D se naziva vitaminom sunca jer ga naša koža proizvodi kada je izložena ultraljubičastim zracima. Neophodan je za apsorpciju kalcijuma, održavanje zdravlja kostiju, funkciju imunog sistema i regulisanje brojnih biohemijskih procesa. Nedostatak ovog vitamina je zaista opasan: dovodi do rahitisa kod dece, osteoporoze kod odraslih i povećava rizik od infekcija i depresije.
Međutim, upravo je to saznanje o važnosti vitamina D izazvalo pravi bum samolečenja. Ljudi su počeli da uzimaju visoke doze ovog vitamina bez nadzora, bez konsultacija sa lekarima ili provere nivoa u krvi. Rezultati su bili trenutni: medicinska praksa je počela da beleži sve veći broj slučajeva hipervitaminoze D — stanja koje lekari smatraju jednim od najpodmuklijih oblika trovanja.
Sve je više hipervitaminoze D, opasnog stanja predoziranja vitaminom D Foto: Shutterstock
Mehanizam uništenja
Za razliku od vitamina B ili C rastvorljivih u vodi, koji se jednostavno izlučuju urinom kada su u višku, vitamin D se akumulira u masnom tkivu i jetri. Ovo jedinjenje rastvorljivo u mastima može da se zadržava u telu mesecima, postepeno dostižući toksične nivoe. Kada nivo vitamina D postane preteran, on pokreće nekontrolisanu apsorpciju kalcijuma iz creva.
Višak kalcijuma u krvi – stanje koje se naziva hiperkalcemija – pokreće lanac destruktivnih procesa. Kalcijum počinje da se akumulira na mestima gde ne bi trebalo: u zidovima krvnih sudova, bubrezima, srcu i plućima. Meka tkiva bukvalno stvrdnjavaju, gubeći svoju funkcionalnost. Bubrezi, pokušavajući da eliminišu višak kalcijuma, postaju preopterećeni i mogu otkazati. Kardiovaskularni sistem pati od arterijske kalcifikacije, što dramatično povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Kada se višak vitamina D taloži u mekom tkrivu dolazi do velikog problema Foto: Shutterstock
Simptomi koji ukazuju da ste preterali sa vitaminom D
Podmuklost hipervitaminoze D je u tome što njeni simptomi ostaju nespecifični dugo vremena. Osoba može iskusiti:
- Mučnina i gubitak apetita
- Prekomerna žeđ i često mokrenje
- Slabost i umor
- Zatvor i bol u stomaku
- Konfuzija i glavobolje
- Bol u kostima i mišićima
- Visok krvni pritisak
- Poremećaji srčanog ritma.
Ovi simptomi se lako pripisuju umoru, stresu ili drugim bolestima. U međuvremenu, toksični efekti vitamina D se nastavljaju, a nepovratne promene u organima se intenziviraju. Dok dijagnoza postane jasna, oštećenje bubrega i krvnih sudova može već biti kritično.
Preterivanje sa vitaminom D može da našteti bubrezima Foto: Sebastian Kaulitzki / Alamy / Alamy / Profimedia
Kako pronaći meru?
Fiziološka potreba za vitaminom D kod odraslih je približno 600-800 međunarodnih jedinica (IU) dnevno. Gornji tolerantni nivo koji su utvrdile medicinske organizacije ne bi trebalo da prelazi 4.000 IU dnevno za dugotrajnu upotrebu. Međutim, suplementi sa dozama od 5.000, 10.000, pa čak i 50.000 IU su lako dostupni u apotekama.
Problem pogoršava trend „megadoza“ vitamina D, koji aktivno promovišu neki blogeri i praktičari alternativne medicine. Ljudi uzimaju 10.000-20.000 IJ dnevno, verujući da će ojačati svoj imuni sistem i zaštititi se od bolesti. U stvarnosti, oni polako truju svoja tela.
Put ka ravnoteži
Mudrost nije u odustajanju od vitamina D, već u njegovoj mudroj upotrebi. Pre početka uzimanja bilo kakvih suplemenata, neophodno je uraditi analizu krvi na nivoe 25-hidroksivitamina D – ovaj oblik odražava pravo stanje organizma. Tek nakon dobijanja rezultata i konsultacije sa lekarom može se odrediti odgovarajuća doza.
Za većinu ljudi, optimalan izvor vitamina D ostaje prirodan: umereno izlaganje suncu, masna riba, jaja i obogaćena hrana. Ako je suplementacija neophodna, treba je strogo meriti i kontrolisati.
