Bilo je neobično vide ti Adelino ime na spisku stanara elitne zgrade, u grupi sa još tri imena, koja su se odnosila na njenog supruga i njihovo dvoje dece. Robert, Judžin i Kendis… Da li je uopšte mogao da se zamisli bolji desetogodišnji životni bilans, od sticanja porodice? I to one koja je pouzdano važila za harmoničnu.
Norma, koja je uvek favorizovala racionalnost a gnušala se sentimentalnosti, sada je čežnjivo gledala u zbir imena, koja su označavala zajedništvo, pripadnost, uzajamnu vemost. lako je njena odluka bila da stekne tek muža ali ne i decu, sada se pitala da li je požurila kada je svom vereniku, Dvejnu Votsonu, predložila da zasnuju bračnu zajednicu bez dece. Dvejn je taj predlog prihvatio bez oklevanja, a Normi se učinilo da je čak i odahnuo. Kao ugledni advokat bio je previše zaokupljen svojom karijerom, da bi bio zainteresovan da nove životne izazove potraži u sferi roditelj stva.
Bez imalo zavisti. Norma je krenula da čestita Adeli na pravom izboru. Ona je sve podredila deri i porodici, i činilo se da ni za čim nije žalila. Kao vrhunski stručnjak u sferi finansija, imala je priliku da radi u eminentnoj državnoj instituciji, ali je ona to glatko odbila. Prihvatila se tek mesta rukovodioca jedne investicione banke, i to sa fleksibilnim radnim vremenom.
Tako se dogodilo da je, i toga dana, uspela da izostane sa posla kako bi se videla sa Normom.
