S neskrivenim zadovoljstvom posmatrao je Orlando Salinas svoju kancelariju. Posle sedam godina provedenih u Njujorku opet je bio u Londonu. Čudno kako se život nekad poigra s nama.
Prišavši panoramskim prozorima, zagledao se u grad. Ljudi i automobili odozgo su izgledali kao igračke.
Osmeh je zaigrao na njegovim čulnim usnama. Iz kancelarije na Menhetnu pružao se sličan pogled, pa je takode često stajao kraj prozora, odsutno posmatrajući metež na ulicama, naviruču bujicu ljudi, koji između solitera jure kao divlje reke kroz kanjone. A on je gospodario njima kao kralj u svom tornju od slonovače.
Bile su mu samo trideset tri godine, a već je bio vlasnik poslovne imperije. I nije to postigao tako Što je sedeo u udobnoj fotelji čekajući da se stvari odvijaju svojim tokom. Ne, najvažniji su stalni oprez i večito uklanjanje prepreka.
Dvanaest spratova niže Piter Malkolm čekao je već dobrih pola sata, ali Orlando nijednog momenta nije osetio grižu savesti. Tako je dugo čekao na ovaj trenutak i sad će svim srcem uživati u njemu!
Mada, zapravo nije imao vremena da razmišlja o događajima od prc nekoliko godina, jer se u njegovom životu sve vrtelo oko posla. Odrastajući u siromašnom predgrađu Madrida, odmalena su mu roditelji ulili u glavu daje veoma važan stalni napredak. Trebalo je da mu bude bolje nego njima, a za to je potrebno dobro obrazovanje, pa su ga učili da uvek bude vredan. Teško zarađeni novac su otac, vozač taksija, i majka čistačica s mukom štedeli da bi mu omogućili studije na fakultetu u Ix)ndonu. Naravno da gaje kao tinejdžera nerviralo to što su ga držali pod kontrolom, ali svestan činjnenice da su na rubu egzistencije, prihvatio je takav načina života. Neki njegovi prijatelji iz škole, koji nisu želeli da uče, naposletku su završili na ulici.
Već s osamnaest godina znao je kakav će biti njegov život: uštedeće nešto novca radeći još godinu-dve, a zatim će se po završetku fakulteta domoći neke dobro plaćene pozicije.
Bio je veoma bistar i uz to je ovladao onom posebnom inteligencijom, koja se nije mogla naučiti, već se sticala upravo na ulici.
1 samo mu je uspeh bio važan, ta neograničena želja da u životu postigne nešto veliko, u čemu su žene pre bile smetnja nego što su mu bile od pomoći.
Međutim, sve to izgubilo je značaj ulaskom u onaj bar…
Zurio je u lepu neznanku, nemoćan da skrene pogled s nje iako ga ona nijednom nije pogledala. I prvi put u životu bio je prinuđen da učini prvi korak.
I odvažio se.
Kristi je bila mlada od žena s kojima je inače izlazio. S obzirom na to da nije želeo ozbiljnu vezu, izbegavao je mlade žene, čija su očekivanja i prohtevi bili preveliki.
Doduše, Kristi Malkolm bila je baš takva, a ipak gaje opčinila od prvog trenutka.
Gledajući unazad, Orlando se ponekad pitao da li je njegova opsesija njome bila uzrokovana njenom ravnodušnošću prema njemu. To mu se dotad nikad nije dogodilo.
Patio je za njom, jer je iz nekog razloga svoju budućnost video s Kristi, a ona gaje držala podalje od sebe.
Bio je budala i platio je cenu svoje gluposti, međutim, to je bilo pre sedam godina, a danas…
Orlando je prišao stolu, pritisnuo je interfon i rekao sekretarici:
– Uvedite, molim vas, gospodina Pitera Malkolma.
I krug se zatvorio.
lako nije bio od onih koji žude za osvetom, naprosto je morao da iskoristi ukazanu mu priliku.
Pa ipak je on samo čovek od krvi i mesa.
– Uradio si… šta?
Kristi je preneraženo gledala svoga brata blizanca, nemoćno tonući u stolicu.
