Natjerala sam svoju 75-godišnju majku da napusti svoju kuću.
Moj otac ju je ionako pravno ostavio meni, a moje četvero djece je odrastalo — trebala su veći dom i više privatnosti.
Nije vikala, samo se nasmiješila i rekla: „Ponijet ću samo svoj kaktus.“
Tiho je šapnula: „Odvedi me u najjeftiniji dom za stare… znam da je novac tijesan i ne želim ti biti teret.“
Nisam se raspravljala.
Devetnaest dana kasnije stigao je poziv — nije je više bilo.
Sve što je ostavila iza sebe bio je njen kaktus i rukom pisana poruka za mene:
„Kopaj u zemlji… oprosti mi, ovo je sve što sam imala…“
Ruke su mi drhtale dok sam iskopavala korijenje.
Na dnu sam pronašla četiri male plastične kese — u svakoj po nešto novčanica.
Jednu za svako moje dijete.
Srušila sam se. Nikada mi nije rekla za svoju ušteđevinu.
Umjesto da je iskoristi za bolju njegu, sakrila ju je za budućnost svojih unuka.
Čak i kada sam je iznevjerila, moja majka na samrti je i dalje štitila moju porodicu.
Dala bih sve da je mogu još jednom zagrliti i reći joj koliko mi je žao.
brightside.me
