Posle očeve smrti Eliza je zadržala sto, jedinu stvar koju njena maćeha nije prodala na aukciji. Izgledao je obično i odudarao od skupljih luksuznih stvari u kući. Eliza je pomisla da je vreme da sto premosti u svoj stan. Razgovaraće sa Amandom još ovog vikenda. Zatvarajući udžbenik iz psihologije setila se da njen otac nije mnogo mario za tu nauku. Jedino je voleo da proučava Šekspira, a Eliza je bila njegov najodaniji učenik. Tata Karl više je pripadao elizabetanskom vremenu nego sa vremenom životu. Nakon smrti svoje mlade žene, koja je doživela saobraćajnu nesreću, srušio mu se ceo svet. Eliza je tada imala devet godina sećala se majke kao nežnog stvorenja zvonkog glasa. Uvek se pitala zbog čega se otac ponovo oženio ali je shvatila da nije bio u stanju da se sam brine o ćerki koja je ulazila u pubertet. Amanda, njena maćeha, pokazivala je puno razumevanja za sve nevolje i probleme tinejdžerskog doba i prve nesrećne ljubavi. Amanda je stajala uz nju i onda kada su se sve iluzije rušile, kada se Eliza suočila sa gubitkom oca.
Uvek će da bude zahvalna maćehi za svu podršku i ljubav. I danas su njih dve nalazile razumevanjc jedna za drugu, pa je Eliza draga srca prihvatila očuha Džemsa Rolinsa nepunu godinu nakon očeve smrt.
Rolins je bio bogat. I godine koje je Eliza provela u njegovoj kući bile su prijatne. Džems se nije mnogo bavio Elizom jer je imao mnogo problema sa svojom ćerkom Šarlotom koja je tek ulazila u pubertet. Uz to, Šarlota nije volela da deli Amandu i Džejmsa sa svojom polusestrom.
