Stalno čujem priče o slabim muškarcima koji nemaju sreće sa ženama. Ali da li smo ikada pričali o slabim ženama, jer ako postoje slabi muškarci moraju da postoje i slabe žene.
Nama se često predstavljaju samo one jake, uspješne, emancipovane i nezavisne žene. One su predstavljene kao ženski prototip. Uobičajena je pojava da društvo zažmiri na ženske slabosti i ne osuđuje ih na isti način kao muške. Ženska slabost je bezazlena.
Danas govorimo o psihološkim karakteristikama slabih žena. Hajde da vidimo o čemu se radi: 1. Ona zahtjeva od partnera da on preuzme odgovornost za nju i eventualno njenu djecu, ako ih ima. Ovakav tip žene naprosto to očekuje od muškarca.
Jasno mi je kad muškarac preuzme odgovornost oko svoje partnerke koja se tek porodila ili se osjeća loše, ali zašto bi bilo ko preuzimao odgovornost za nekoga zdravog i pravog sa kim još nije izgradio blisak i prisan odnos? 2. Na sledećem mjestu je stav da je ona sama kriva za sve. Zbog toga se povlači u sebe, smanjuje komunikaciju sa okolinom, nezainteresovana je i slično.
Ipak, ponekad žene to iskorištavaju, pa od sebe prave žrtvu da bi izazvale sažaljenje. Osim toga postoji i suprotnost, a to je da su svi krivi samo ona ne. 3. Slabe žene ne znaju za pojam ličnih granica. Ona nikada nije ona, nego kad nađe partnera odjednom postaju “mi”.
Ona vjeruje da treba da provode vrijeme stalno zajedno, da tako treba i da tako mora jer više nisu on i ona, nego oni. 4. Slabe žene praktično nemaju ženstvenost. Ona se odrekla ženstvenosti usljed dugog niza izgovora. Ona nema vremena za sebe, mora da kuha ručak, da sređuje kuću, da iznosi smeće – sve samo da udovolji partneru. Zbog muškarca ona je izgubila i zapostavila sebe.
