Moja svekrva se oslanjala na nas otkako je moj tast preminuo, posebno kada su u pitanju njene raskošne proslave rođendana. Ali kada je stigao račun, sve se promenilo. Reči mog muža proparale su tišinu:
„Mama, mi ovo nećemo platiti. Znamo da si nas iskorišćavala.“
Ispostavilo se da je moja svekrva imala fond za penziju, koji nam je skrivala. Saznali smo to slučajno, slušajući dete moje šurjakinje kako o tome priča. Godinama je od nas tražila novac za pokrivanje troškova, ali kada je došlo vreme da plati večeru, nije bila otvorena u vezi sa svojim uštedama.
Kada je došao račun, moj muž ju je suočio: „Mama, više nećemo da plaćamo. Već smo otkrili da si nas iskorišćavala.“ Moja šurjakinja je bila zatečena, a svekrva je nervozno odgovorila: „Ona je moja ćerka; moram da joj pomognem.“
Moj muž je potom upitao: „Ali i ja sam tvoj sin, zar ne? Koja je razlika?“ Svekrva je počela da plače, krivila mene za sve i osramotila me. Stajala sam uz svog muža, ali sada ona očekuje izvinjenje.
Da li sam pogrešila što sam stala uz muža? Kao roditelj, zar ne bi trebalo da jednako tretira svoju decu? Oduvek sam verovala da je pravednost ključ za održavanje snažnih porodičnih odnosa.
Učinili smo mnogo, a nikada nismo tražili ništa zauzvrat, i zaista boli što se ta lojalnost ignoriše. Trudim se da održim mir, ali ne želim da ćutim kada nešto nije u redu.
Molim za savet.
Srdačno,
Abigel
izvor: brightside.me/domacikolaci.net
